Свети владика Николај родитељима: Васпитање дјетета је исхрана тјелесна и духовна, а душа се храни Богом

Смртно се храни смртним, а бесмртно бесмртним. Тело се храни травом и земљом, а душа се храни Богом. Благо родитељу који ово зна и чини! Благо деци, који имају далековидност и разумног родитеља који их храни бесмртним хлебом! А тај хлеб је сам Христос

Дио бесједе Светог владике Николаја родитељима:

,,Васпитање је исхрана детета, телесна и духовна. Исхранити младунца телесно, то знају и врапци и ласте и сви зверови и сва стока. Важније је много исхранити дете духовно.

Зато апостол Павле јавља народима света овакву божанску и једину истиниту педагогику, то јест, науку о вапитању, говорећи: „Телесно вежбање за мало је корисно, а побожност је корисна у свему, пошто она има обећање живота садашњега и будућега,“ (1. Тим. 4, 8).

Ова је реч јасна и необорива. Као што нам је тело за мало корисно, јер стари, умире и распада се као љуштура на ораху, тако је и свако обучавање и вежбање тела за мало корисно. Јер и цвеће, најбрижљивије неговано, чувано и заливено, кроз кратко време мора да увене и да се спаруши и угине, тако и тело човечије.

Али је побожност, то је то духовно васпитање или духовна исхрана, корисна за свашто. За овај свет и за онај; за овај живот и за онај. Јер ако тело пропада душа остаје.

О родитељу, да ли волиш децу своју? Ако их храниш само телесно, онда их не волиш. Ако им остављаш богатство и мираз, онда их не волиш. Ти кажеш: али ја волим моју децу. Може бити, али их лудо волиш. И у крајњој линији ниси им пријатељ него непријатељ.

Онај родитељ истински воли своју децу, који своју децу духовно исхрани. То јест, ко бесмртном храном исхрани у детету оно што је у телу за бесмртност одређено, душу.

Смртно се храни смртним, а бесмртно бесмртним. Тело се храни травом и земљом, а душа се храни Богом. Благо родитељу који ово зна и чини! Благо деци, који имају далековидност и разумног родитеља који их храни бесмртним хлебом! А тај хлеб је сам Христос.

О родитељу, не дај се завести од оних који своју децу само телесно хране и одевају и негују, те им деца на очи изгледају као „цвеће у пољу“, лепи и ухрањени, а твоје дете није такво. Знај, да је душа оне деце празна и пуста као мрачна пештера, и да нема језгре. Родитељи такве деце највећи су душмани њихови.

То се не јавља одмах, али то ће се јавити у своје време, када родитељи умру а одрасла деца буду стављена на тешки испит овога века. Тада ће се љуска разбити и унутрица показати се пуста и празна. И тада ће мазе проклињати родитеље своје који су их из луде љубави мазили.“

Извор:
ИН4С