Дејан Мировић: Вучићево ћутање поводом атентата на Миодрага Даку Давидовића доказ да је Ђукановићев утицај на власт у Београду још увек јак

Ријеч ктитор је грчка ријеч која се користила у Византији да означава физичко или правно лице које обнавља или оснива цркву, манастир или школу. У правној теорији ову област регулише ктиторско право. Из Византије, ктиторско право и обичаји су дошли и на просторе средњовјековних српских и бугарских држава. Први српски светац Јован Владимир је још прије 1.000 година помагао и обнављао манастире на обали Охридског језера и у околини данашњег Бара и Улциња. Немањићи су преко два вијека подизали манастире, само је краљ Милутин подигао око 40 манастира и цркава. Традицију су наставили Црнојевићи, Балшићи, Лазаревићи, Петровићи и Карађорђевићи. Након 1945. године, овај обичај изумире. Јосип Броз попут талибана руши историјске и црквене споменике, чак и капелу на Ловћену.

Колико је познато, Ђукановић и Вучић нису подигили ниједну цркву. Са друге стране, физичка лица која су имућног стања наставили су ову стару традицију. Поред Новака Ђоковића, један од таквих људи је Миодраг Дака Давидовић. Он је подигао манастир Светога Саве на Голији поред Никишића. Због тога је одликован од стране српског патријаха Орденом Светога Саве првог степена. Од стране митролита Амфилохија је одликован Орденом Светог краља Милутина због обнављања манастира у Црној Гори.

Миодраг Дака Давидовић није ни у непријатељским односима са српским властима и црногорском опозицијом, напротив. Заједно са њима је помогао изградњу „Српске куће” у Подгорици која је отворена 2019. и на којој стоји табла захвалности Вучићу. На отварању је био и Никола Селаковић, генерални секретар предсједника Србије.

Колико је познато, према Даки непријатељство годинама показује само власт у Подгорици.

На таквог угледног човјека извршен је атентат у првој половини децембра 2019. године у хотелу „Краун плаза” у центру Београда. Давидовић је био у друштву с угледним епископом Јоаникијем када је на њега испаљен хитац из снајпера. Само га је срећа или нека виша сила спасила од смрти, јер га је метак погодио у руку. Атентат је извршен неколико дана након предлагања од стране Владе Републике Црне Горе Закона о слободи вјероисповијести и пар дана уочи његовог усвајања у Скупштини Црне Горе и почетка литија. Оваква врста атентата није забиљежена у Београду у последњих 30 година. Никада епископ СПЦ није био у таквој ситуацији.

Ипак, српски предсједник Александар Вучић се већ три мјесеца не оглашава поводом атентата. Ово је веома чудно понашање јер српски предсједник скоро свакодневно коментарише много мање важне догађаје. На примјер, у јануару 2020. је поводом одлуке тужилаштва да обустави истрагу поводом извјесног Филипа Кораћа изјавио да је та особа наводно умијешана у убиства и продају накотика. Затим је у већ виђеном маниру рекао да се сви плаше Кораћа осим њега. Том приликом је поменуо извјесног Драгослава Космајца и подсјетио да је га је само он 2014. године означио као највећег нарко-дилера у региону. (Космајац је у међувремену пуштен из затвора). На истој конференцији за штампу је Вучић, непримјерено за предсједника државе, говорио и о атентату на неког анонимног бизнисмена из Србије који га моли да осуди нападаче на њега иако је на суду рекао да не зна ко је пуцао на њега. На крају је критиковао и судију Мајића који наводно ништа ништа не ради. У јануару је Вучић коментарисао чак и атентат на иранског генерала Сулеманија који се одиграо хиљадама километара далеко од Београда. Ипак, о тако заслужном човјеку за изградњу „Српске куће”, манастира и цркава, пријатељу власти у Београду и опозиције у Црној Гори, као што је Давидовић, Вучић већ три мјесеца ћути. Дакле, не улазећи у биће кривичног дјела, јер то је посао МУП-а, може се закључити следеће. Неуобичајено ћутање Вучића поводом атентата на Даку показује да је утицај црногорског режима на власти у Београду и даље веома јак, у послваном, политичком и сваком другом смислу.

Извор:
НСПМ