Госпа Четрдесетница и њена сестра

Некада давно у једној земљи живеле су две сестре, газдарице и гостољубиве обе и наравно веома омиљене, а беху и близнакиње. Само што је једна била мало нижа од друге, могло би се рећи толико колико је Четрдесетница краћа од Педесетнице. А да би остале једнако блиске, имале су спојене куће, а на зиду који их је делио направише велика врата и кроз њих су пролазиле.

Ако би желео да их посетиш требало је прво да уђеш у кућу ниже сестре. Она би те дочекивала озбиљна и ћутљива, али тако да ти покаже да те разуме и да саосећа са тобом, коју год муку да имаш. Зато, кад уђеш у њену кућу само желиш да плачеш као деца које се нису нигде ударила или их нико није истукао и онда иду код маме да их утеши. И нуди гостима маслинке, смоквице, грожђе, алву, неку мармеладу и увек кувано слатко. Зато се нико и није баш најео у кући ниже сестре, није баш да је остао гладан јер га је тешило њено саосећање и разни слаткиши којима га је сваки час нудила.

И кад улазиш у њену кућу, увек мирише ливан и кандило је упаљено и она све прави велика метанија и моли се Пресветој Богородици за све, познате и непознате, а најпре за своје посетиоце. И сам поглед на њу подстиче те да и ти правиш метанија и да се молиш.

Наравно, не желе сви да праве толика метанија и да се толико моле нити да једу хлеб са уљем и клот салату, али упркос томе, нижа сестра је имала доста званица. И могли би да се запитамо шта их је привлачило њеној кући, јер сви су ту улазили чак и они који су желели да посете њену вишу сестру. Е дакле, кад мало боље размислимо, схватићемо да су у кућу ниже сестре људи радо улазили зато што их тамо нико никада није грдио и осећали су се као код куће, и добри и рђави. Ова добра госпођа беше врло саосећајна, умела је да те утеши. Чак је за твоје лоше поступке сматрала да нису греси већ болести.

А да ли желите да чујете још нешто како би сте сазнали њено име, како се звала та мања сестра и како се још увек зове, јер је жива и живеће још, нека је благословена? Она се зове госпа Четрдесетница.

Дакле, они који су улазили код госпе Четрдесетнице, седели би тамо сатима и нису желели да оду, и она их је гледала саосећајно и тешила их је и када би хтела да им каже нешто врло лепо, лице би јој радосно засијало и појавио би се блед, сладак осмех и тада би говорила о својој сестри, госпи Педесетници. Тако би све њене званице сазнале од ње да стекну идеју о њеној сестри госпи Педесетници и да чезну за тренутком када ће им госпа Четрдесетница рећи: „Хајде сада, дечице моја, идите мојој сестри, да надокнадите што сте се лоше провели код мене.” А они ће јој из учтивости рећи: „Не, не, госпо Четрдесетнице нисмо се лоше провели код тебе. Наравно, доста тога нам је недостајало, али је радост у нашим срцима цвркутала као с пролећа славуји у кланцима.” И Четрдесетница ће им рећи: „Хајде, хајде, идите сада да је видите. Море, радујте се кад вам кажем.”

И онда пролазе кроз врата која се налазе на заједничком зиду, Четрдесетницине званице и одмах их дочекује њена сестра, госпа Педесетница, са радошћу и смехом и куцкањем и петардама и највише са светлом, са много светлости. И прима их у загрљај и сва је поносна, сва слатка и весела. Дочекује те са „Христос Васкрсе” и ти треба да кажеш „Ваистину Васкрсе” и одмах осетиш мирис мајских ружа заједно с мирисом печене јагњетине на ражњу и кавурме.

Свуда чујеш куцкање и „Христос Васкрсе” и видиш црвена јаја с разним шарама, па ти дође жао да се куцаш, али се куцаш. Госпа Педесетница не дозвољава шкртарење.

Госпа Педесетница трчкара између свих својих гостију и кога дохвати – изљуби га у оба образа пуно пута, јер миришеш, каже, на милине њене сестре. И тада ти повери велику тајну. Није каже, само Христос Васкрсао, већ сви Васкрсавамо заједно с Њим. И мртвачки сандуци и гробови, све чега се бојимо – поништава се. И благо ономе ко воли Христа, јер ће он и Васкрснути и бити преблагословен. Не плачите више за покојницима већ само за незахвалницима који неће желети да уђу у радост Васкрсења.

Они који дођу прво код госпе Четрдесетнице, а после оду код њене сестре, сами ће разумети све ово и имати у срцу захвалност и славити Бога због толике Његове доброте.

Да Бог да, дакле, децо моја да и ми уђемо у гостољубиву кућу госпе Четрдесетнице с вером да ће она да нас прими, али и у кућу њене сестре госпе Педесетнице да нас пропусти, да би славили у векове векова.

Из збирке „Сиромах и његова лира” Костаса Ганотиса

Превод с грчког: Александра Ђерић

Извор: Православни родитељ