Еколошки тероризам

Шта је то, да ли је опасно, да ли су умешани Арапи и ко стоји иза свега тога?

Овако написано звучи као наслов из Курира, али шалу на страну, тема је реална и озбиљна и верујем да ће вас заинтересовати.

Прво и основно, еколошки тероризам укључује употребу силе против природних ресурса да би се постигли политички или друштвени циљеви.
Екотажа би била врста саботаже или напада на оне или на оно што прети угрожавању животне средине и живих бића. Терористи овог типа не убијају већ користе разне тактике застрашивања.

Као што можете да претпоставите, људи су бранили своје станиште од давнина. Организације попут Sierra Club и Greenpeace су се од 1892. године успешно бориле против корпорација и појединаца и то без употребе насиља. Како наводи FBI, еко терор се појавио 1977. године. Прва је била grupa Earth First!, док је најпознатија група у Америци ELF (Earth Liberation Front) коју су основали чланови прве наведене групе са циљем радикалнијег приступа.

Неке од тактика којима се служе ове групе су: изазивање пожара, стављање шиљака на путеве, онеспособљавање возила, достављање мртвих животиња у седишта корпорација и слично.
ELF има седишта у Америци, Канади и Великој Британији и заснива своје активности на три области:

1.  наношењу економске штете групама или лицима који профитирају од деструкције и експлоатације природних станишта,
2.  едукација јавности о злочинима који се спроводе у уништавању станишта биљних и животињских врста и
3.  предузимању свих мера против наношења штете људима или животињама.

Е сад, постоје групе које не стају на протестима, а то су: ALF (Animal Liberation Front) и SHAC (Stop Huntington Animal Cruelty) које вандализују установе за тестирање животиња, паковање меса и клаонице. SHACје започет у Великој Британији са циљем протеста против једне од највећих установа за тестирање животиња у Европи, која је бројала преко 70.000 животиња. И дан данас се надају да ће ова установа бити затворена.

Занимљиво је то да нема главног вође у групи, нема Осаме или неког другог на врху, а ипак се воде као терористи. Људи који деле иста уверења и који прате активности групе, раде на своју руку представљајући се као да су чланови исте.

Активисти за себе кажу да не употребљавају насиље као метод, али ипак примећујемо неку форму насиља у свему томе. Да ли је то што раде лоше или добро и где је граница? Доспели су на листу најопаснијих, власти их сврставају у друштво криминалаца, док их неки људи бране. Као и у свему у животу, ништа није црно или бело, али једно је сигурно. Докле год постоји малтретирање и убијање животиња и градња објеката лоших по животну средину и докле год је лоше власти, постојаће и активисти попут ових, а они нису као обичан свет, то је сигурно. Они су нека врста модерних гладијатора, спремни на све. 🙂

Извор: Екоблог