16. фебруар – Дан Кјото протокола

На данашњи дан ступио је на снагу један од најзначајнијих међународних споразума у области заштите животне средине – Кјото протокол.

А шта је тачно Кјото протокол и зашто је важан?

Кјото протокол (пун назив Кјото протокол Оквирне конвенције УН о климатским променама), по мишљењу многих један од најзначајнијих међународних споразума у овој области, донесен је у децембру 1997. године са циљем смањења емисија 6 гасова стаклене баште:

• угљен-диоксида (CO₂)
• метана (CH₄)
• азот-моноксида (N₂O)
• перфлуороугљоводоника (PFCs)
• флуороугљоводоника (HFCs)
• сумпор-хексафлуорида (SF₆)

Гасови стаклене баште због свог утицаја на климу представљају један од највећих проблема садашњице, али и будућности живота на Земљи. Протокол је поставио циљ смањења емисија за 5,2% у односу на количину из 1990, у периоду 2008-2012.
Србија је једна од 191 државе која је ратификовала протокол. САД то никада нису учиниле, иако су друга држава по количини емисија у свету, иза Кине.

Ако је протокол донесен у децембру, зашто се онда 16. фебруар обележава као дан Кјото протокола? Зашто се смањење емисија предвиђа за период 10 година након доношења документа?

Процес ратификације протокола у државама потписницама је био веома компликован и није увек ишао по плану, те је документ ступио на снагу тек неколико година касније, 90 дана након што га је ратификовало 55 потписница одговорних за 55% емисија угљен-диоксида.

Неке од значајнијих мера предожених у протоколу су пошумљавање, инвестирање у инфраструктуру неразвијених и земаља у развоју и трговина емисијама.

Па, колико је Кјото протокол ефикасан?

Бројне су критике на успешност Кјото протокола.

С обзиром на то да две државе које највише доприносе емисијама гасова стаклене баште нису обухваћене протоколом, често је довођена у питање његова ефикасност. Додатно је његов значај критикован због тога што су неки стручњаци циљано смањење од 5,2% сматрали недовољним.

Из држава у развоју стигао је другачији аргумент – радити на прилагођавању клими која се мења подједнако је важно као и смањење емисија.

Ако није ефикасан, зашто је толико битан?

Иако резултати покушаја да се клима спаси у овом случају нису задовољавајући, пажња коју су на климатске промене скренули споразуми попут Кјото протокола је преко потребна. У многим неразвијеним и државама у развоју, па чак и у већим државама попут САД, заштити животне средине се не придаје значај због изостанка профита.

Са друге стране, последице климатских промена имају озбиљне последице на биодиверзитет, пољопривреду и друге привредне области.

Информисањем јавности о томе да је заштита животне средине приоритет подстиче се притисак на надлежне да се поводом проблема нешто учини. Зато, информишите се.

Извор: Екоблог