Плагиране докторате више нико не помиње

После проглашења „неакадемског понашања при изради дисертације доктора наука Синише Малог” на УБ помињало се још девет пријављених и ко зна колико још сумњивих докторских радова

Без обзира на то што је подигла највише прашине у медијском, академском и јавном животу Србије, истина о плагираним докторским радовима нити почиње, нити се завршава како је то саопштено „неакадемским понашањем при изради дисертације доктора наука Синише Малог, министра финансија”. Уколико оно до краја и коначно остане неакадемско – јер је Мали, због процедуралних пропуста, у међувремену поднео жалбу Управном суду, који питање плагирања у докторском раду може можда поново да врати на Универзитет у Београду. Многобројни представници академске заједнице и Српске академије наука и уметности годинама раније упозоравали су на поприлично раширену појаву плагирања не само уџбеника већ и доктората, апелујући на набавку софтвера „ајтентикејт” (iThenticate) који показује у којој мери је неко дело оригинално.

Београдски универзитет се претплатио на тај програм, а да ће лиценцу имати и у 2020. години на једној од седница Сената обећао је проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете. Ректорка проф. др Иванка Поповић по окончању случаја „Мали”, бар што се тиче универзитетског већања, истакла је да је у процедури провера још девет или десет могуће плагираних радова. У међувремену је у јавности на ову појаву подсетио и социолог проф. др Владимир Вулетић, указавши да већи проблем од плагираног доктората министра финансија представљају плагиране докторске дисертације универзитетских професора који образују неке нове, потенцијалне докторе наука.

Један од разлога што се доскоро о овој појави и није баш много говорило лежи у чињеници да до 22. јуна 2016. нису ни постојале процедуре за утврђивање плагијата на највећем универзитету у земљи. Тог дана је на Сенату УБ усвојен Правилник о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, а проф. др Владимир Бумбаширевић, тадашњи ректор УБ, истакао је да ће „сви поступци који су у току бити третирани по овом правилнику”. Бумбаширевић нам, међутим, није одговорио на питање колико је тада било „сумњивих” докторских дисертација. Сенат је тог дана усвојио и Кодекс професионалне етике УБ и Правилник о раду етичких комисија и одбора за професионалну етику УБ. Четврти документ, потребан за поништење плагираних докторских радова, Правилник о поступку поништавања дипломе, усвојен је месец дана пре „академске пресуде” Синиши Малом, 11. септембра 2019. У међувремену 2017. године донет је и Закон о високом образовању који у члану 127 регулише поништење дипломе доктора наука.

Значи, ту је софтвер, ту су коначно и правни акти, па ту је и искуство с мањкавостима за које се посумња да су намерно или ненамерно почињене приликом одлучивања о докторату Малог. Остаје још да се убрза и чује одлука о бар девет пријављених и ко зна колико још не пријављених „лабавих” докторских радова само на Београдском универзитету. А само од једног саговорника „Политике”, чије је име познато редакцији, чули смо да је последњих година по наруџбини за друге особе написао три докторске дисертације по цени од око 1.000 евра и да он није једини који се за новац бави овим „бизнисом”. Тако да сам није стигао да напише свој рад и да докторира.

Извор:
ПОЛИТИКА