Преподобни Роман Слаткопојац, слава многих хорова и појаца

Свети Роман Мелод или Слаткопојац – уважени химнограф и хришћански светитељ, кога често црквени хорови узимају као свог заштитника, а у Србији и као славу хора. На фрескама и иконама често се приказује како, обучен у стихар (одежду ђакона и чтеца) стоји за певницом, док у руци држи свитак са текстом кондака “Дјева днес”, а на старијим приказима обучен у кратки фелон црвене боје, који означава појца. Приказ овог светитеља на фрескама често је повезан и са фреском Покрова Пресвете Богородице, који се прославља истог дана.

Назван је “Пиндаром ритмичке поезије”, византијска музика је у њему достигла своја најбоља одличја, а Роман Слаткопојац је аутор бројних кондака и икоса за празнике Господње, Богородичине и знаменитих светитеља. Најпознатија химна посвећена Пресветој Богородици коју је написао Роман Слаткопојац (Мелод) је “Дјева днес” (на грчком: Η Παρθένος σήμερον – I Parthenos simeron).

Главни извор у коме се спомиње Роман Слаткопојац је Минеј за октобар, где се о њему каже:

“Као милозвучна фрула Божанскога Духа, слави Бога побожним песмама; и као свирала Цркве сввима нам нуди своја слаткоиспевана дела и њима весели све богомудре хришћане. Као најсветлији светионик и као најтанананије милозвучне гусле, и као струна поучних речи Духа, пева нам и јасно поучава све крајеве света, да неућутним песмама свалословимо једино светло Божанства…”

Рођен је петом веку, у јеврејској породици која је примила хришћанство, или у граду Емесу или у Дамаску Крштен је као дечак. Живео је једно време у Бејруту где је постао ђакон у цркви Васкрсења. У време сукоба са монофизитима и раскола међу хришћанским учењима о природи Христа, сели се у Цариград у време владавине цара Анастасија, где служи прво у Светој Софији, а до краја живота остаје при Кировој цркви Пресвете Богородице, где је и сахрањен са својом учеником Ананијем.

Према легенди, Роман није био писмен и није умео да лепо поје. Али због богоугодног живота и врлина које је исказао, Роман је био драг цариградском патријарху. Због тога је навукао на себе бес клирика, који су га понижавали и подсмевали му се. Једном приликом, негде око 518. године, док је саслуживао у цркви током Бадњег дана, клирици су га натерали да са амвона заједно са њима отпева катизму из Псалтира. Знајући да је Роман неписмен и да неће умети да испуни задатак како доликује, тиме су желели да га понизе пред царем. И то им је и успело. када су се сви повукли из црквве, Роман је пао ничице пред иконом Богородице, горко плаћући. Те ноћи, када је исцрпљен и уплакан заспао, у сну му се јавила Богородица држећи у рукама мали свитак. Рекла му је да отвори уста и прогута тај свитак и чим је тако поступио, он се пробудио. Када је дошао поново у храм, добио је благослов патријарха да поје са амвона и тада је слатким, умилним гласом отпевао “Дјева днес Пресушчественаго раждајет, и земља вертеп неприступному приносит. Ангели с пастирми славословјат, волсви же со зјездоју путешествујут: нас бо ради родисја отроча младо, превјечни Бог” (Дјева дана Превечнога рађа, и земља пећину неприступному приноси. Анђели са пастирима славослове, мудраци са звездом путују: Јер се нас ради роди као дете превечни Бог)

Сви који су понижавали Романа били су постиђени и задивљени његовим гласом и дивним кондаком који је отпевао. Према веровању, ово је први кондак који је икад отпеван. Грчка реч кондак – κοντάκιον – контакион означава кратку песму, која представља суштину и значај догађаја који се празнује.

Преподобни Роман Слаткопојац живео је мирно и до своје смрти 510. године написао око хиљаду кондака и икоса.

Српска православна црква слави га 14. октобра.

Извор:
АВАНТ АРТ МАГАЗИН