Све антисрпске ревизије

Живадин Јовановић (аутор текста)
Председник Београдског форума за свет равноправних

Покушаји ревизије Дејтонског споразума нису нови, али је нов њихов садашњи интезитет. То да је њихов основни циљ даље одузимање надлежности Републике Српске како су оне дефинисане Уставом из Дејтона, њено свођење на празну форму, потом и формално укидање ради стварања унитарне, европски „функционалне“ Босне и Херцеговине, под доминацијом Бошњака – одавно није тајна.

Такође, интезивирају се покушаји за ревизију, обезвређивање и коначно укидање Резолуције Савета безбедности 1244. Пошто такав циљ није реалан, због противљења Русије и Кине, Западни центри моћи покушавају да приволе Србију као жртву оружане агресије НАТО-а од 1999. да призна отимање Косова и Метохије и успостављање друге Албанске државе на делу српске државне територије. Рачунају да би на тај начин делегитимисали отпор Русије и Кине укидању Резолуције 1244, као и да би отклонили разлог непризнавања Косова и Метохије од стране пет чланица ЕУ, односно, један од важних разлога нејединства унутар ЕУ. Таква замисао пати од озбиљног недостатка рачунајући да ће Русија и Кина прихватити решење које је директно усмерено против њихових геополитичких интереса и да ће, у крајњој линији, прихватити геополитику експанзије НАТО на Исток. Све то у време највеће  и најпровокативније демонстрације војне експанизије које представљају „Бранилац Eвропе 2020“  и „Бранилац Индо-Пацифика 2020 “ („Europe defender 2020“ , „Indo – Pacific defender 2020“).

Зашто САД, Немачка и Велика Британија багателишу Резолуцију СБ УН 1244, зашто је не помињу иако су биле њени иницијатори и спонзори? Није, ваљда, зато што је та Резолуција лоша за Србију, а оне желе Србији да помогну. Зашто Србија ретко помиње Резолуцију 1244, којом се гарантује њен суверенитет и територијани интегитет? Није ваљда зато, што би инсистирање Србије на примени Резолуције 1244 ишло у прилог врхушки у Приштини. Може ли тзв. свеобухватни правно опште обавезујући споразум, који још нико није видео, али за који се тврди да ће имати ауторство Немачке, бити бољи од Резолуције СБ УН 1244, и у чему? Ако би неко, икада оценио да би поменути замишљени споразум могао бити бољи за Србију од Резолуције 1244 ко би био његов гарант, ако то не би био Савет безбедности УН? Може ли се замислити ситуација да Русија и Кина дају зелено светло за такав споразум у СБ УН који, својом суштином признаје примат геополитике експанизије НАТО на исток, односно на запад, зависно да ли се посматра из Берлина или из Сеула?

И закон о тзв. верским слободама у Црној Гори дошао је на крилима ревизије историје, конкретно на покушају ревизије одлука Подгоричке скупштине од новембра 1918. Парадоксално је, али за натоизирану политику сасвим логично, да се покушаји отимања црквене имовине, покушаји укидања Српске православне цркве и устоличења Црногорске православне цркве, претврарају у Закон о слободи вероисповести, иако би много логичније било све то назвати правим именом – покушај да се законом санкционише укидање историје, укидање Српке православне цркве, укидање српског, националног, културног и духовног идентитета и присвајање црквене имовине и добара СПЦ. Резултат је, за сада, буђење и уједињавање народа у одбрани од још једне агресије, формално од агресије једног тоталитарног режима, суштински, од НАТО спонзорисане гополитике.

Наведени покушаји ревизије Дејтона, Резолуције СБ УН 1244, Подгоричке скупштине и низ других сличних покушаја имају заједничку антисрпску, антисловенску и антицивилизацијску основу. Њихови носиоци желе тоталну доминацију  у свету, и то у време када цивилизација обележава 75-ту годишњицу од краха  сличних покушаја.

Извор:
БЕОФОРУМ