ЗАКОНСКО БЕЗАКОЊЕ

И Холокауст је спровођен по закону…

Тек да се сјетимо овог озакоњеног ужаса…

Тек да се сјетимо оне језиве синтагме- баналност зла…

Озакоњена баналност зла, како би се то по закону устврдило…

И проклета ендехазија, најужаснија наказа у историји човјечанства, шљакала је по закону…

Тек да и то споменемо…

Само што је тај закон био павелићевски закон…

Елем, Павелић је све радио по свом закону… баналност зла…неподношљива и законита лакоћа злочина…
Нацистички монструми су, дапаче, све радили по закону. По нацистичком закону. И у примјени нацистичких закона били ревносни и беспрекорно педантни. Педатно су спаљивали мученике у педантно и ревносно одржаваним високим пећима…педантерија је законито владала и у гасним коморама у којима су мученици педантно гушени…наравно, по закону, а како би друго…

Педантни нацистички чиновници, вуковски речено бесрамни зликовци, само су педантно и ревносно спроводили закон. Нацистички закон, наравно…али-закон.

Сјетимо се Нирнбершког процеса и сличних процеса на којима се судило монструмима због тога што су радили по закону…

И гдје је ту кривица, питали су се крвници који су шљакали по закону, рмбачили прековремено…

Када су гадовима намицане омче на врат, њихово чуђење није престајало. Њихова увријеђеност није јењавала. Како је могуће да неко буде кажњен само због тога што је радио по закону. Прековремено. Без наплате законитог прековременог рада…

По закону су рецимо летјеле главе невинима. У оним давним законитим временима.

По закону, рецимо, још увијек каменују прељубнице. У овим дражесним садашњим временима…

По закону су кидали носеве, уши или су законито ископавали очи због срамотне ријечи или забрањеног погледа. Па ваљда су и ломаче потпаљиване по неприкосновеним законима… У не тако давним, а потпуно законитим временима…

Највише зла је урађено по закону…

По зликовачком члану том и том…

По бестијалном параграфу-том и том…

У име наопаких законодаваца-тих и тих…

Сјетимо се само црвеног законитог терора и црвених џелата који су се држали закона као пијани плота…па у једној ручици законик, а у другој-кама…

И сјетимо се разних црних терора који су били препознатљиви по закону…

Дакле, у чему је проблем?

У примјени закона или у наопаком закону…биће да је посриједи и једно и друго…

Примјена наопаког закона…

Када наопаки створови сроче наопаки закон, обављена је већина наопаког посла. Веома је лако међу наопакима наћи оне наопакије који ће ревносно трудбенички примјењивати наопаки закон…

На примјер, Закон о слободи вјероисповијести…Или сличне наопаке законе…

Сјетимо се, рецимо референдумског закона…

Или закона о немуштом језику…

Све је било по закону, јер закон не подразумијева истину…

Истина није ни важна за наопаки закон…За примјену наопаког закона најважнија је наопака законитост.

Зато се на закон највише и позивају они разбојници који су све урадили мимо Божијих и људских закона.

Зато закон и није важан у земљи безакоња у којој свако безакоње правом силе постаје закон…

Ваљда је лакше мученику кад га убију и обешчасте по закону, без кривице. Или му је теже…У томе је та законска цака…

Да буде теже и срамније…

Питајте Брисел и разне бриселе… питајте Стразбур и разне стразбуре…Нешто о томе знају и венеције…Како то иде онако покварено, али по закону…

Извор:
ФЕНОМЕНИ