Боц, боц иглицама

Сви смо се некад сусрели са овим бодљикавим чудом, било то у дворишту, шуми или смо га пак чували као кућног љубимца. Упознајте Господина Јежа и његове бодље. Други фебруар намењен је управо њима.

Опште карактеристике

Јежеви припадају породици Erinaceidae и класификују се као сисари. Животни век у дивљини им је око седам година и могу порасти од 14 – 30 cm. Јежеви су познати по својим бодљама, којих има свуда осим на лицу, ногама и стомаку. Одрасле јединке на леђима носе 5000 до 7000 бодљи. Имају рањив стомак, због чега се увијају у бодљикаву лоптицу како би га заштитили од предатора. Јежеве бодље су модификоване длаке, дугачке око 3 cm, са пречником око 2 mm, које су ушиљене на врху. Ова модификована длака се састоји од кератина, који јој даје чврстину. Међутим, ако је јединка изложена јаком притиску и стресу, или је болесна, животиња може одбацити бодље пре времена. Осим бодљама, тело јежа прекривено је крзном, а имају и кратак реп. Поседују пет прстију на предњим шапама са кратким ноктима, док на задњим ногама имају шапе са по 4 прста и ноктима који непрекидно расту. Сами одржавају своје тело, лизањем.

Иако им је станиште земља, они су прилично добри пливачи и пењачи. Ове животиње проводе живот сами, обично се удружују са супротним  полом само у сезони парења.

Постоји 15 различитих врста, које се налазе широм Европе, Азије и Африке.
Две су главне групе јежева:

• Европски јеж који је и законом заштићен.
• Афрички јеж (најчешће се чува као кућни љубимац).

Обе врсте, у свом природном окружењу се хране инсектима, воћем и печуркама.

Јежеви су ноћне животиње, иако неке врсте могу с времена на време да излазе и дању у потрагу за храном. Већину дана проведу спавајући у ископаној рупи или су сакривени испод траве и камења.

Исхрана

На врху менија јежа су инсекти, затим мишеви, пужеви, гуштери, жабе, јаја, па чак и змије. Не само да уживају у грицкању бобица и воћа, већ је главни део њихове исхране састављен од штеточина који су уобичајени у баштама, попут буба и гусеница. Ово помаже у очувању воћа и поврћа. Због тога их зову „пријатељима баштована“. У потрагу за храном иду ноћу и лове првенствено слухом и мирисом јер им вид није јача страна, мада могу видети прилично добро у мраку. Док трагају за храном, у стању су да пређу и преко 2 километра.

Репродукција

Јежеви се рађају слепи, ружичасти и без бодљи. Будуће бодље су видљиве испод коже као бубуљице. Без бодљи се рађају како не би повредили мајку током порођаја. Прве бодље су беле и савитљиве, али након 36 сати избијају иглице браон боје. Њихово легло може имати од четири до седам младунаца. Баш као када деца изгубе млечне зубе и добијају нове, јежеви губе своје прве бодље. Овај процес је болан. Ношење младих у стомаку зависи од врсте до врсте и траје од 35 до 58 дана. Женке крупнијих врста рађају, у просеку, 3 до 4 младих, док мање врсте доносе на свет 5 до 6 младих. Гнездо у којима женке чувају младунце и одгајају их, састоји се од лишћа које саме направе. Женке рађају два пута годишње, у мају и септембру.

Хибернација (зимски сан)

Током хибернације телесна температура јежа падне са 35 на 10 степени, пулс му падне са 190 на 20 откуцаја у минути, а може да прође и до неколико минута између два удаха. Иако су сви дивљи јежеви способни да хибернирају, неће сви ући у зимски сан.. Хибернација зависи од температуре и распрострањености хране, али и од саме врсте.

Током последњих 20 година, значајно се смањује популација јежева у Европи. Велики број не преживи хибернацију, док многи страдају приликомпреласка путева. Зато, пазите како возите, а и где газите у сезони парења, буђења и излегања младунаца. Бодљикави поздрав од љубитеља јежева. 🙂

Извор: Екоблог