НОМОС КИБЕРБЕЗБЕДНОСТИ И СУВЕРЕНИ ИНТЕРНЕТ

cyber_14_0
16.01.2020
Русија

Леонид Савин

Израз “Номос” је у савремену политичку науку увео немачки правник Карл Шмит. Ова реч је у Античкој Грчкој имала неколико значења, укључујући “закон” или “обичај”. Такође, могла је да представља и административну територијалну јединицу (подељену у “номои”). Карл Шмит је користио да означи принципе организовања простора. А, са појавом кибернетичког простора, значајно је размислити о подели ове конкретне територије, имајући у виду да поморске, ваздушне и копнене границе већ постоје. Простор је јединствен јер је га је таквим учинио човек, може се мењати и нема јасне границе. Иако је могуће разјаснити надлежност над инфраструктуром која се користи за светску мрежу (World Wide Web), још увек не постоје међународно призната правила која регулишу понашање у самом кибер-простору

Ова преамбула је неопходна за адекватније разумевање тренутног стања на Интернету и недавних догађаја у вези са тим.

Прво: спровести тестове који ће руску инфраструктуру учинити аутономном. Упркос смелим изјавама западне штампе о покушајима Русије да се одвоји од глобалног Интернета, није било корака у том правцу. Слични тестови су спровођени у прошлости и ни на који начин нису имали апсолутно никакав утицај на рад Интернета, за већину корисника интернета, у сваком случају. Ово сведочи о учинковитости мера обликованих да осигурају несметан рад Интернета у Русији у случају системских кибернапада или сродних политичких одлука које против Русије могу спроводити државе са јасним предностима у управљању кибернетичким простором.

Друго: претња од кибер-напада. Званичници Пентагона јавно су говорили о офанзивним операцијама у кибер-простору, још у фебруару 2019. године. Истог месеца, америчка Кибер команда је потврдила да су њени специјалци извршили кибер-напад на руску инфраструктуру. У међувремену, у децембру 2019. године, шеф Кибер команде је још једномизјавио да ће, како би се спречило мешање у председничке изборе у Сједињеним државама 2020. године, против Руске Федерације извршити још кибер-напада. На сувом језику америчког Министарства одбране, то значи да „бивајући овлашћено, предузима активности да поремети или умањи способност пакосног деловања кибер актера националних држава да се мешају у америчке изборе“.

Генерал Пол Накасоне је напоменуо да ће Кибер команда циљати „више руководство и руске елите, мада вероватно не и Председника Владимира Путина, што би се сматрало превише провокативним.“ У чланку у Вашингтон посту се наводи да би циљ усмеравање на   „осетљиве личне податке“ који би могли бити од неке вредности. А то не морају бити само лични подаци. Могућности америчке Кибер команде, ЦИА, Националне агенције за безбедност и других организација које развијају и користе кибер алате за разне сврхе се стално унапређују. Буџет се сваке године повећава, оснивају се нови одељења и центри, а одржавају се и специјализована такмичења и догађаји за регрутовање перспективних хакера.

Треће, директно се односи на претходне две тачке: методе информативног ратовања које се користе у кибер-простору. Водеће америчке технолошке компаније чији су производи доступни на глобалном тржишту уско сарађују са Белом кућом и америчким Стејт департментом, испуњавајући све политичке захтеве. Блокирање страница на друштвеним медијима, стварање начина да Интернет објаве које су у супротности са идеологијама америчке владе буду невидљиве, па чак и брисање налога, постало је врста норме о којој ваш просечни Американац није ни сањао.

Чињеница је да се друштвени мреже у Сједињеним државама већ дуго користе и за оглашавање. Ово се првенствено односи на Фјесбук, коме оглашавање доноси много новца. Али Фејсбук је недавно почео да блокира и чак уклања оглашавање. Речено на други начин, узео је новац, а није испоставио услугу. Због тога је против Фејсбука поднето низ тужби. Иако је могуће тражити одштету у Сједињеним државама или започети јавну расправу о незаконитости таквих метода, то је готово немогуће за људе који живе у другим земљама.

Гледајући регионалне кластере, може се видети да су прекиди политички мотивисани. Узмимо за пример Грузију, где су стотине Фејсбук страница, које су повезане са владом те земље недавно избрисане. Само 20. децембра, према изјави Натаниела Глајхера, шефа за политику безбедности на Фејсбуку, компанија је уклонила 39 налога, 344 странице, 13 Фејсбук група и 22 Инстаграм налога. Сви су били регистровани у Грузији, тако да то није имало везе са лажним налозима. Фејсбук је једноставно био збуњен уобичајеном врстом информација, које се односе на локалне политичке догађаје, а о који су кружили по овим страницама.
Фејсбук је, такође, уклонио и 610 налога, 89 страница и 156 група у Вијетнаму и у Сједињеним државама.

Ипак, Америчка агенција за глобалне медије (најпознатија по пројекту Радио Либерти / Радио Слободна Европа) систематски шири лажне вести, финансира и обучава своје агенте у иностранству да производе пропаганду на новом нивоу и спроводе америчку спољну политику преко регионалних медија. На старом вебсајту агенције се налази мапа на којој се налазе локације њених канцеларија широм света, што јасно показује које земље покрива.

Агенција је 2019. покренула пројекат модернизације који, такође, укључује рад са другим америчким компанијама, чије последице можемо видети у циљаним прочишћавањима информација широм свијета.

Да не будемо наивн, па да претпоставимо да ће се све сâмо од себе решити или да ће се ово питање мирним путем решити у Форуму УН за управљање интернетом. Запад, а посебно Сједињене државе, Интернет виде као нову границу, коју тек треба прећи и освојити. Пионири освајања кибер граница су у америчкој Кибер команди и међу унајмљеним хакерима и покушаће да контролишу овај нови Номос и законски и путем прикривених операција, ради увођења шпијунског софтвера, ботова за непрекидно праћење веб претраживача и интернет скенера.

Имајући све ово у виду, тестирање могућности сувереног Интернета је ствар од темељног значаја, којом се обједињују питања националне безбедности, учинковитост критичне инфраструктуре, борба против негативне пропаганде (не нужно политичке природе, већ и културалне, које би могле имати и далекосежније последице – на пример, изливи чудног помодарства међу младима, која се не уклапају у друштвене обрасце понашања и често су незаконити у односу на друштвене обрасце) и одговарајући учинак сопственог медијског простора.

Извор:
ГЕОПОЛИТИКА РУ