Јелица Стојановић: Студент српског у Црној Гори – прави подвижник

Ко ишта зна јасно му је да се кроз историју у Црној Гори говорио једино српски језик, рекла професорка историје српског језика на Филолошком факултету у Никшићу

„Предајем историју српског језика на студијској групи за српски језик и књижевност. Да не могу да предајем то што предајем, ја не бих радила у Црној Гори или бих тражила нешто друго да радим. Све друго, била би издаја науке и струке и лицемерје за оног ко ишта зна“, изјавила је Јелица Стојановић, професорка историје српског језика на Филолошком факултету у Никшићу. „А ко ишта зна”, додаје, „јасно му је да се кроз историју у Црној Гори говорио једино српски језик. Чак и у време кад се он институционално именовао као српскохрватски, нико никад никога није чуо да је у Црној Гори језик другачије називао осим српски”.

Професорка Стојановић је, гостујући на Радио Београду у емисији „У средишту пажње“ коју води Ана Томашевић, подсетила да је у Црној Гори, што се језика тиче, тешка и конфузна ситуација. „У Црној Гори су 2004. године почели прво са преименовањем предмета у школама, а потом је Уставом уведено име за језик црногорски, без икаквих покушаја да се уопште објасни шта је то. Дакле, без стручног отклона од српског, увели су пуко име, које нема никаквог покрића. То је насиље и над Уставом, над историјским континуитетом и над науком и струком. За српски су, уз босански и хрватски, оставили нешто што се зове језик у службеној употреби. У том тренутку, 64 одсто становништва рекло је да говори српски језик, а хрватски 0,45 одсто.”

„А данас на нашем факултету постоји нешто што зову студијски програм за црногорски језик и књижевност и ми постојимо паралелно. Они који су на том црногорском програму, држава им даје шансу да се ухлебе, али тај хлеб је пролазан, танак и горак. Црна Гора је данас у великом неспоразуму. Ако се сетимо, пре неколико година, тадашњи председник Филип Вујановић је изјавио да у Црној Гори постоје два црногорска језика, дакле, не знам такав пример у свету”, рекла је професорка Стојановић.

Она додаје да српски данас брани сваки човек сваким својим гестом колико може. „Од скоро 65 одсто оних који су се пре скоро 20 година изјаснили да српски говоре, власт је својим механизмима расрбљавања Црне Горе, што им је основни задатак, свела на 45 одсто на следећем попису, што је опет већина. Шта ће бити на следећем попису, видећемо, ствари се формално мењају, али суштински не могу никада. Јер, шта год проговорите, рекли сте на српском.“

Годишње студијску групу за српски језик и књижевност упише између 20 и 40 студената. „Сваки студент српског језика у Црној Гори данас је прави подвижник.“

Професорка Стојановић каже да је сарадња са србистима у Србији и региону добра, али упозорава на спорадичне примере против струке: „У Новом Саду, на Универзитету, прошле године се на докторске студије пријавио студент са дипломом мастер црногорског језика. И поред отпора колеге и мимо регуларне процедуре, он је уписан на докторске студије. Исто се десило и у Београду на Филолошком факултету. Срећом, то су усамљени примери, за разлику од већине која се бори за науку и струку“, закључила је професорка Стојановић.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ