БАХАТИ ДИРЕКТОР „Погинули су 2017, шта сад зовете“

Миломир Миливојевић (25) и Милојко Игњатовић, изгубили су живот средином јула 2017, када је у фабрици Милан Благојевић – Наменска испред погона за производњу ракетних горива избила експлозија. Екипа Директно.рс посетила је породицу Миливојевић у Лучанима, а у разговору за наш портал Милован Миливојевић, отац настрадалог младића, рекао је да његова породица неће одустати док одговорни за смрт његовог сина не буду одговарали.

Због погибије двојице радника подигнута је оптужница против директора „МБ – Наменска“ из Лучана, Радоша Миловановића, који је на челу фабрике више од 30 година и двојице руководиоца. Другооптужени је руководилац погона ракетних горива Владимир Лончаревић, а трећеоптужени тадашњи руководилац заштите на раду Томо Стојић.

Почетак суђења обележила је „спонтана“ подршка радника фабрике оптуженим директору. Поред бројних доказа да су Миломир и Милојко страдали јер нису поштовани прописи о безбедности на раду, Радош Миловановић рекао је „да он није крив и да испод њега постоји читав низ одговорних“. Породица Миливојевић губитак свог сина, брата и унука, прихватила је још теже, након шту су радници фабрике за експлозију оптужили погинуле колеге. Тражила је одговорне, уверени да је било пропуста у безбедности на раду, а сам објекат где се десила несрећа није имао употребну дозволу.

Због погибије двојице радника, тужилаштво две године није подизало оптужницу. Она је уследила тек након што су Миловановићи разговарали са Александром Вучићем. Иако извештај Министарства одбране, у који је Директно.рс имао увид, а којим се потврђује да у време несреће „11 мера, радњи и поступака“ није реализовано у складу са прописима, није ушао у списе предмета. Зашто? Јер на истом стоји ознака „строго поверљиво“. Породица Миливојевић тражила је да се ова ознака скине, а да ли ће се то догодити остаје да се види у наставку суђења.

У вези свега покушали смо да добијемо одговоре од директора Неманске Радоша Миловановића, међутим, он није био расположен за разговор на ову тему.

– Шта ме питате за то, па то је било пре две године. Ако вас занима нешто друго зовите портпаролку, па је питајте – рекао је Миловановић и прекинуо везу.

Убрзо нас је назвала и Милка Јовановић Божић, портпаролка Наменске, и упитала „шта нам треба“. Када смо рекли да желимо да разговарамо са директором Радошем Миловановићем у вези случаја погинулих радника, одговорила нам је „да директор о томе сигурно неће желети да разговара“.

– Директор се није оглашаво до сада, па неће ни сад. Судски процес је у току и сачекаћемо да видимо шта ће бити на крају – била је кратка Јовановић Божић.

С друге стране, Милован Миливојевић каже за Директно.рс да је Радош Миловановић покушао на све начине да их натера да одустану од тужбе.

– Ја одустати нећу. Док будем дисао, борићу се. Не могу да спавам, једем једном дневно. Знате, ја сам цео живот поштено радио и часно поступао, и веровао сам да се тако и други понашају, али погрешио сам. Педесет година сам живео у заблуди, као слепац. У овој држави не знам да ли је могуће достићи правду. Ја немам прекршај, па ни за паркирање. У суд сам ишао само да вадим документа, а за ове две и по године, у суду у Ивањици сам био 109 пута. Директору ни име нећу да спомињем. Нећу да прљам ова моја уста. Након што ми је син изгорео, хтео је још да нас уништи. Имао сам две тужбе, ћерка једну. То је трајало, они су константно одлагали. Имао сам тужбу и за то како сам наводно претио директору, да ћу да купим бомбу и убијем њега и његовог сина. Довео је неке лажне сведоке, али пала им је тужба. Па затим тужба за учешће на ТВ Првој. Нисам ја тамо упао с пиштољем и наредио да снимају. Све што сам рекао има на папирима. Ако се не верује сведоцима, зашто се не верује папирима из министарства одбране, на којима пише строго поверљиво? – пита се Миливојевић.

Овај докумет показује да се у 11 тачака нису поштовали прописи. На крају истог пише да се по хитном поступку све измени.

– Мој син је 21. радник који је погинуо за време његове владавине. Преко 40 их је повређених, изгорелих. Има их без руке, без прстију. Толико жртава за време његовог мандата, и ништа. Затворио је 21 кућу. Генерални директор је 38 година, па 35 је Тито владао Југославијом. Том човеку неко мора стати на пут – каже отац настрадалог младића.

Додаје да Миловановић има своје људе који му помажу, како би избегао одговорност.

– Имају сталну екипу која ради за њих. Јавни тужилац из Лучана Данило Вујичић је био и на случају мог сина, на лицу места. После месец дана је отишао у пензију. Он је наредио да фабричко обезбеђење чува место експлозије, а не полиција. Милош Вукадиновић је стално њихов вештак, који узима новац за све што ради. На вештачењу је тај исти Вукадиновић написао да је узрок пожара цурење електроколица, а ја радим на издавању тих електроколица. Као цурила је киселина из батерије и то је узрок пожара. То је ноторна лаж. То је написано да ударе кривицу на мене, да ја одустанем. Хтели су да направе да је моја служба крива за погибију мог сина. Ето шта је написао Милош Вукадиновић, плаћени вештак. Рекли су да је егзотерна реакција изазвала пожар кад су спустили буре. То није истина, то није могао да буде узрок.

Отац страдалог младића тврди да многе породице не траже кривце, не траже одговорност, па пристају на поравнање.

– И мени је директор нудио посао за ћерку, посао за супругу. Кад нисмо пристали, посао који је ћерка имала је изгубила. Наравно, директор је звао њеног послодавца и направио фрку, псовао, људи су морали да је отпусте. Причао је да је мојој ћерки место у фабрици. Хтео је да нас купи. Било коју цифру да сам написао, да сам тражио стан у Београду, ја бих добио. Али нама то није потребно. Па мени не треба материјално ништа, да ми да цео Београд… Шта ће то мени?

– Није се појавио 88 дана. Дошао је на сахрану. Отац је хтео да га избаци. Сад ми је жао што му нисам дозволио. Кад смо дошли на разговор 90. дана, припремио је целу екипу. Преко пута мене је сео тај исти директор. Очекивао сам да ће Синдикат, за који сам 34 године издвајао новац и ништа нисам добио, као и мој син, бити уз мене. Од председнка Синдиката, па сви остали стали су са стране директора. Ја питам, од кад је то Синдикат на страни директора, а он ми каже „па то су моји сарадници, Милораде, побогу“. Они су каже у руководству фабрике. С дуге стране, само ми као породица и наш адвокат. Донели да потпишем судско поравнање, да продам мртво дете. То су очекивали? Тад ми је рекао: „Реци шта хоћеш, ја сам ту да ти помогнем“. Ја му кажем, хоћеш да помогнеш? Врати ми мртво дете. А он одговара: „Је*ига Миловане, то не могу“: Па шта можеш да ми помогнеш? Срам те било, унук би ти био.

Милован се у разговору за Директно.рс осврнуо на све што је породица Миливојевић преживела и преживљава и даље.

– Иза Радоша Миловановића, директора Лучанског, стоји министарство одбране с Вулином на челу. Код њега сам био сат и по, уста су ми се осушила. Ту је био један генерал из министраства и један пуковник који је водио записник. Ја њему причам, он извлачи из џепа црвену бројаницу, и врти је све време. После састанка му остављам све папире на сто, он нас испраћа. До данашњег дана, мислите да нас је удостојио одговора. Обећавао сваку помоћ, поздравио се са нама и ништа. Вучићу је Вулин дотурио извештај из фабрике да је наш син шутнуо буре, и да је он крив за експлозију. Ето, тако они раде.

Како наводе, Радош Миловановић им замера због тужбе, али, пита се Миллован – ко је крив ако не он, када је он на челу фабрике?

– Он је директор, он је главни. Љути се што њега окривљујемо за смрт нашег детета. Па, он је на челу те фабрике, он је одговоран за све што се дешава у фабрици. Сви су други криви, постоји ланац кривице, да, али он је тај који је потписао да се објекат пусти у рад без употребне дозволе. Ко је правио објекат, него директор. Хидрант не ради, нема воде, ПП систем не ради. Шта би моје дете тражило ту да објекта није било? Не би ту ни радило, не би сагорело, не би настрадало… – завршава Миливојевић.

Извор:
ДИРЕКТНО