ПОЛИГРАФ БРАЋЕ ВУЧИЋ Чега и кога се Миленковић уплашио?

Шта се десило са инспектором Слободаном Миленковићем, човеком који је по налогу Небојше Стефановића водио акцију „Јовањица“?

Ово је питање које се на многим местима поставља последња 24 часа, посебно од тренутка када се појавила Миленковићева изјава да Предраг Колувија није имао никакве везе са браћом Вучић, односно да ниједан од њих двојице ни на који начин није умешан у ову аферу. Сам Миленковић док даје изјаву веома подсећа на два снимка изјаве Радета Петровића, једног од вођа навијача Партизана, који су на кошаркашким утакмицама организовали скандирање против Александра Вучића.

Петровић на снимку, на коме се јасно види да је жртва озбиљног малтретирања од стране друге навијачке групе коју предводи Вељко Беливук познат као Веља невоља, саопштава „да због тога што је п…  неће више долазити на утакмице Партизана“. Оба снимка која су се појавила у јавности су више него јасна, а по свему судећи постоји и трећи снимак на коме се види монструозно малтретирање Петровића.

Да ствар буде гора, Љубомир Марковић, један од навијачких вођа из Петровићеве групе, убијен је на пумпи на Вождовцу, али и поред снимка убиства, полиција није нашла убицу. Трећи вођа те навијачке групе, Милош Радисављевић познатији као Кими, побегао је из земље у страху за своју безбедност.

Из свега наведеног јасно је зашто је Петровић дао изјаву какву је дао. Поставља се и питање шта је натерало Миленковића да ничим изазван да изјаву о невиности браће Вучић?!

Пођимо од почетка. Хапшење Предрага Колувије је што због огромне количине дроге, што због његових веза са људима из самог врха СНС-а, што због чудног начина како је наводно откривен, изазвало пажњу јавности. Скоро десет дана јавност није обавештена о откривању четири тоне марихуане, да би на крају саопштено да је Колувија пао због саобраћајног прекршаја! Наводно је возио са ротацијом па га је пресрео баш Миленковић, начелник службе за борбу против нарко мафије, са којим је отишао уместо до полицијске станице у његову фирму где су видели засаде конопље и 650 килограма спремљене марихуане.

У тако нешто тешко да би и дете поверовало. Чињенице кажу да је СБПОК имао информације о „Јовањици“ месецима пре акције, али није било политичке одлуке да се реагује. Напад Вучића на Стефановића је натерао министра полиције да реагује и Колувија је ухапшен. Оно што је познато јесте да је код њега заплењена свеска у којој је писало коме се све марихуана носила, а неке од адреса су били и поједина министарства. Опремљеност плантаже је била задивљујућа, о чему говори да је пронађена специјална пушка за гађање дронова вредна 40.000 евра. Посебно је била интересантна информација да је Колувија покушао телефоном да позове Андреја Вучића у тренутку хапшења!

Све је то навело режим да бурно реагује, подноси сам против себе пријаве, али и да покрене напад на Миленковића кога су окривили за давање тих информација. Медији под апсолутном контролом Александра Вучића су га довели у везу са нападом на једног од нарко дилера који се одиграо на Врачару, у Курсулиној улици. Миленковић је позван на саслушање, чак је завршио и на полиграфу. Никада јавност није упозната на основу чега је тако високо рангиран полицијац уопште био мета било које истраге, што је основно питање?!

Наши извори из полиције кажу да је Миленковићу спакована озбиљна афера у којој је повезан са врачарском нарко групом, без икакве његове кривице и да му је понуђено да, или да изјаву која му је састављена, или да заврши у затвору. Јасно је коју је опцију изабрао. Када се зна да је фирма „Јовањица“ била спонзор БИА очигледно је да је у целу причу умешан и сам Братислав Гашић, директор БИА. И избор Саше Дрецуна за тужиоца који води истрагу је још један доказ да врх државе покушава на сваки начин да заташка ствар, јер је Дрецун познат као човек власти за посебне задатке. То му је и била највећа препорука за недавно напредовање у тужилаштву.

Уместо да ми пишемо крај целе ове саге око Миленковића, пренећемо крај текста Љубодрага Стојадиновића објављеног на „Пешчанику“:

„У ствари, читава је изјава, дата у невреме, без правог разлога и повода настала само због једне ствари: да полицајац, означен у јавности као храбар и одан професији, јавно амнестира браћу Вучић. Они немају везе са случајем Јовањица, све смо испитали, истражили, прегледали, али те двојице тамо ни у траговима нема. То је отприлике рекао Сентин син. Крај, готово!

Тако је Слободан Миленковић постао живи полиграф браће Вучић, ослободивши их истраге, што није у домену његових овлашћења.

Изван тог домена се нашао зато што је једно време вршио своју дужност.

Сада тек може да прави каријеру, пошто су га обавезе да трага ослободили људи за којима је трагао“.

Извор:
ДИРЕКТНО