Пожари у Амазонији – шта се дешава са животињама?

Током овогодишњих пожара који су захватили Амазонију, највише се причало о девастираним шумама, које су од изузетног значаја за регулацију глобалне климе. Међутим, мање је познато да су амазонске прашуме један од највећих и најразноврснијих складишта биљног и животињског света, и да су бројне биљне и животињске врсте које живе у њима ендемске. Нажалост, пожари уништавају све пред собом, што значи да за велики део биљног и животињског света не постоји могућност спаса.

У амазонским прашумама живи више од 2000 различитих врста животиња. Њих чини преко 427 врста сисара, 1300 врста птица, 427 врста водоземаца, 3000 врста слатководних риба и преко 370 врста гмизаваца. Поред тога, у прашумама се може наћи и преко 2 милиона врста инсеката. Бројне животиње које живе у Амазонији су познате широм света, као што су џиновска анаконда, црни кајман, сисари попут дрекавца, тамарина, мајмуна веверица, мајмуна паука, јагуара, лењивца и ружичастог речног делфинa. Амазонија је и једно од најразноврснијих подручја за птице на свету. Велики шарени папагај ара и тукан су најзанимљивије врсте, и на неки начин симболи амазонске прашуме.

Амазонија је веома специфична у односу на друге екосистеме. Има веома богат биодиверзитет  управо зато што природно није подложна пожарима. Високе температуре, велика влажност ваздуха и свакодневне кише су саставни део овог јединственог екорегиона. Иако се пожари понекад природно догоде, они су обично малих размера и горе ниско на земљи. Амазонија је еволуирала милионима година без пожара, што значи да за разлику од неких других шума у којима је ватра природан и неопходан део екосистема, њеним биљкама и животињама једноставно недостају неопходне адаптације да би преживеле пожаре, али и велики утицај топлоте коју она доноси.

За опстанак врста веома је битно да ли се одређена врста у својој еволуцијској позадини развијала са честим пожарима. Уколико није, теже ће јој бити да опстане, у односу на друге врсте које су се прилагодиле екосистемима у којима су пожари честа појава. Животиње које живе у Амазонији свакако нису прилагођене да се носе са оваквим условима. Током пожара, животиње покушавају да се спасу бегом, укопавањем у земљу или уласком у воду, у зависности од њихових природних способности. Одређене особине могу бити корисне услед пожара.  Велике, брзе и покретне животиње попут јагуара, пума, тапира, пекара, као и многих врста птица, могу успети да побегну. Али за животиње које се споро крећу, попут лењивца, мравоједа, корњача, ситних сисара, као и мањих створења попут жаба и гуштера, готово да не постоји могућност преживљавања. Већина животиња изгори или умире од последица удисања дима.

Веома је битно нагласити и колико пожари могу изменити читаве екосистеме. Ово можемо видети и на примеру ланца исхране. Постоје бројне врсте животиња које су развиле  камуфлирану кожу која подсећа на кору или лишће дрвећа, у циљу да се сачувају од предатора. Након уништавања и нестанка шума, оне постају веома лак плен. Самим губитком шумске надстрешнице, губи се и станиште многих врста животиња у прашуми, с обзиром да највећи број живи високо у крошњама дрвећа Амазоније. Поред станишта, ватра односи и плодове са дрвећа којим се хране многе животиње. Генерално, када нестане шумска надстрешница, остаје оголићено земљиште, светлост допире до делова шуме који су били ван њеног домашаја, и на тај начин се трајно мења проток енергије у целокупном екосистему. Животиње које живе у води, можда нису директно изложене ватри, али нису ни поптуно заштићене. Ватра утиче на повећање температуре и измене у хемијском саставу воде до те мере да онемогућава живот у њој. Бројни водоземци, који живе делимично изнад воде, имају проблем са удисањем штетних гасова, као и остале животиње.

Дугорочни ефекти пожара који су захватили Амазонију и њен живи свет могли би бити катастрофални. Не само да нестаје биљни и животињски свет, већ се нарушавају и сродни екосистеми у којима су сва жива бића међузависна. Нпр. ако би једна животињска врста изумрла, то би имало шири утицај на све остале организме у окружењу. Отрилике 80% стабала у Амазонији зависи од одређених животињских врста које имају улогу у распршивању њихових семена по читавом подручју, и на тај начин омогућују раст нових стабала. Када нестану те животиње, одједном нестаје и способност бројних стабала да се регенеришу. Ту заправо и лежи највећи проблем који узрокује овакве еколошке катастрофе, а то је разлика између начина на који природа фунционише и начина на који човек размишља.

Велика је трагедија што је толики број биљака и животиња жртвован зарад економске добити у наредних неколико деценија. Битни економски проблеми, као што су светски пораст броја становника и потреба за већом производњом хране, не могу да се реше краткорочним плановима и зато је неопходно створити адекватан модел одрживог развоја.

Извор: Екоблог