Мирослављево јеванђеље од данас у Народном музеју

Мирослављево јеванђеље настало је осамдесетих година 12. века, писана је на пергаменту и садржи 181 лист.

Један од листова који је руски владика Порфирије Успенски однео 1845-46. године из Хиландара чува се у Националној библиотеци у Санкт Петербургу, а сада ће бити послат пут Београда и Народног музеја.

Запис на последњем, 181. листу Јеванђеља говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање.

Мирослављево јеванђеље је,како се верује, било намењено његовој задужбини, епископској цркви св. Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, а претпоставља се да је тамо могло бити исписано и илустровано.

Писано је на старословенском језику српске редакције и рашке ортографије. По свом саставу је јеванђелистар – богослужбена књига која има делове четири јеванђеља распоређене према редоследу читања у току црквене године. Осим јеванђеоског текста испред сваког читања има исписане алилујаре. Текст Јеванђеља је писан пером у две колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном.

Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом.

Кожни повез Јеванђеља није постојао кад је настало, већ вероватно у XIV веку, а претпоставља се да је преузет са неког другог рукописа.

Као најстарији српски, илустровани ћирилични рукопис Јеванђеље је актом Народне скупштине 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја.

У јуну 2005. уписано је у листу Памћење света (Memory of the World), о чему је Народни музеј у Београду добио је сертификат УНЕСКА.

Народна библиотека Србије која је матична установа за заштиту ове старе и ретке књиге, прописала је посебан режим по којем Мирослављево јеванђеље уз одобрење Министарства културе и информисања и сагласност Народне библиотеке може бити излагано само десет дана током једне године.

Брижљиво чувано, Јеванђеље ће бити овога пута изложено у потпуно новој заштитној климатизованој комори, коју је за Народни музеј самостално финансирала Радмила Милентијевић, осведочени поштовалац културне баштине пријатељ Народног музеја.

Извор:
РТВ