Ко и зашто дозвољава у Белорусији подстицање мржње према Русији?

против-русије

Слика за Запад и сигнал за Москву

Један од највидљивијих резултата састанка председника Русије и Белорусије у Сочију је бука који су око њега створиле снаге белоруске „јавности“. Наводници су овде прикладни, јер је јасно да се ради о још једном покушају да се већином прогласи мизерна мањина.

У Украјини, ако упоредимо, иако се некима у Минску то не свиђа, овакве игре са мањином довеле су до катастрофалних резултата: мањина је, са западном подршком, извршила оружани пуч и шест година покушава да потчини већину, укључујући рат и репресију.

И почело је са отприлике истим насловима као и сада у „Повељи – 97“ – „Милиони за слободну Белорусију“.

И потпуно је неважно што их нема милион, није их толико било ни у Кијеву 2014. године. Белоруска опозициона штампа овај број увећава на – седам милиона (!!!) протестујућих против продубљивања интеграције са Русијом у оквиру савезне државе.

Тамо где се окупило стотине људи, пишу о милионима

 

Ових седам милиона Белоруса било би веома изненађено када би сазнало да подржавају антируске пароле, укључујући и искрено русофобичне. На пример, плакат с цитатом „хероја националног покрета Белорусије Ростислава Лапитског“: „Ако знате да ће у овој колиби преспвати Москаљ – спавали те је!“ Ако хлеб са ове њиве иде Москвољанину – уништите га!“ И следећи плакат:„ Бежи, проклети Москаљу из наше белоруске колибе. Бежите до Кремља, јер само ткао ће биће мање Москаља!” И следећи:“ Не – руском фашизму и разбојништву! ” Овако данас изгледају улице белоруске престонице.

Не без „комшијске подршке“: поред парола на енглеском „Белорусија није Русија!“ «Belarus is not Russia!»  (За кога је ово написано?) вијориле су се и заставе Организације украјинских националиста, иначе збарењене (ОУН).

То је прва особеност протеста организованих у Минску. Никада се мањина прерушена у „милионе“ није тако агресивно понашала у Белорусији против Русије и Руса као сада.

Националисти слободно позивају на масовна убиства Руса у Белорусији

Пароле ма протсти у Минску: «Не руском фашозму и бандитизму!»

 

Током преговора у Сочију, белоруска штампа била је испуњена кричућим насловима против савезне државе („Белсат“, који у Белорусији финасира Пољска), затим насловима да се «подигне цела Белорусија», у случају потписивања новог Савезног договора. «Радио Свлобода» и исти «Белсат» си директно преносили говоре на протестима, док су белоруске правосудне институције све мирно посматрале.

Према речима Валерија Карбалевича, стручњака из Аналитичког центра «Стратегија» (Минск), један од разлога таквог саучествовања органа репресије је договор са Западом да «белоруске власти неће стварати нове политичке затворенике, те да неће тући опозицију на улицама, па чак ни покушати да их хапси, а ако се морају кажњавати, онда да то буде само новчана казна.» Ако је тако, зашто ће онда све ово званичном Минску? „Мислим да су власти протесте свесно користиле као адут у преговорима са Русијом“, наводи Карбалевич.

Снаге безбедности Белорусије на демонстрације против интеграције са Русијом реаговали су изненађујуће незаинтересовано

 

Овде је добро, ако није већ касно, присетити се украјинске лекције. Пример Јануковича и његовог окружења (укључујући генерале) показало је да су у критичном тренутку заказали браници уставног поретка, а само се унутрашња војска, Беркут, показала морално спремном да брани поредак и интересе већине, што није било довољно.

Жеља Минска да отвори простор Западу и истовремено сигнализира Русији о могућности одбацивања интеграција „под притиском јавности“ има о деморалишући ефекат на снаге безбедности. Ако је све ово учињено због цена за нафту и гас, «као у Смоленској области», да би избегли политичко савезништво, онда је бјелоруско руководство кренуло опасним путем, укључујући и председника Лукашенка. Јер, ништа не може спасити председника Белорусије од стигме „диктатора“, са којом демонстранти против Русије и савезног договора не повезују своју будућност.

„… Можда је време да престанемо да препуштамо све диктатору и чујемо Белорусе који узвикују под њиховим заставама на улицама „Незалежнасць!“и „ Живела Белорусија!“. Само они могу гарантовати независност и вашу безбедност. Живела Белорусија!“ – пише Андреј Саников, лидер грађанске кампање „Европска Белорусија“ на својој Фејзбук страници.

И Белоруски расколници подигли глас

На протестима су се појавили и расколници. „Молимо се да нам Бог да стварну независност, демократску владу и националну цркву. Тако да би све било белоруско: образовање на белоруском језику, историја, наша култура, а не она наметнута од стране московске окупационе власти, која неће да региструје Белоруску аутокефалну цркву. У Русији су рекли да је украјински Томос за њих трагедија, а белоруска аутокефалија ће бити њихова смрт“, рекао је аутокефалиста Леонид Акулович, учесник протеста у Минску.

„Независност Белорусије је у опасности, а Лукашенко је не може гарантовати, јер је он тај који је државу предао у руке Москве“ једна је од главних теза нове кампање за одбрану независности Белорусије под називом «Свежи ветар».

То јест, њихов непосредни циљ је Лукашенко. Хоће ли, ипак, сачекати председничке изборе или не? У Украјини нису чекали …

Дакле, Аншлус, због којег је белоруска опозиција протестовала (и протестоваће), није се догодио у Сочију, што није случајно.

То, међутим, не значи да је Лукашенко одступио од „продубљивања интеграција“. Канџа белоруске птице је већ дубоко заривена. Москва неће одустати. Договорена је већина «мапа пута» чији је циљ потпунија примена Уговора о Унији из 1999. године, а владама је издат задатак да остатак договроа доведу до краја. Минск је дуго успео да саботира непријатне клаузуле тог Споразума (наднационална тела, јединствена валута итд.), али прошлог децембра је Москва, како је рекао премијер Дмитриј Медведев, јасно ставила до знања да је са алавошћу завршено. Тако су сви адути у рукама Владимира Путина. Белоруски лидер ће морати да се хтео не хтео примора да настави ризичну игру. Он је «талац ситуације», тумачи ситуацију политички аналитичар Александар Класковски («Белсат»).

Политиколога Јуриј Дракохруст, је у коментару за «Радио Свлободу» о састанку у Сочију, река оследеће: Резултат је, кажу, био предвидив, али Лукашенко је рекао «дођавола и овај савез». Москва неће дати ништа за празан комад папира. „Следећи пут ће се двојица лидера састати 20. децембра … Постоји теоретска ненулта вероватноћа да ће се тада Лукашенко сложити и одрећи независности. Мени лично то изгледа нереално. Али оно што је реално јесу значајна ограничења за руску робу, али и већа цена гаса у новом уговору о снабдевању и транзиту гаса. У замену за белоруски суверенитет, руска роба је Белорусима сир на мишоловци. Сада ће мишоловка остати, али ће на њој бити мање сира …»

Коментари се, дакле, углавном састоје од изобличавања: интеграција је „предаја независности“ (свих 28 држава чланица ЕУ, дакле, „предало независност“); Савезна држава – „мишаловка“; „Руска роба“ – само „у замену за суверенитет Белорусије“ итд.

 

«Милиони» протестујућих против интеграција у Минску

 

Лист „Белоруски партизан“ такође плаши јавност: «Ако руководство земље потпише неке документе, процес демонтаже белоруске независности неће бити заустављив. Економске полуге интеграције врло брзо ће се претворити у политичке. У року од годину дана након потписивања, Белорусија ће изгубити независност. Руски политички системи, новац, снаге безбедности и бирократија ће доћи у земљу. А то ће заузврат изазвати нови одлив становништва из земље и заправо уништити темеље нације која се дуго од овога неће опороавити.»

Истовремено, нико од критичара интеграције не може да објасни зашто је то лоше за Бјелорусију. У близини је Украјина, која је прекинула и наставља да прекида везе са Русијом, али ко ће рећи да је постала независнија куповином три пута скупљег руског гаса у Европи? Или је украјинска нација ојачала растућим царинама, губљењем вредности националне валуте, затварањем предузећа и одласком из земље великог брија људи?

Осим речи „суверенитет“, „независност“, „нација“, противници интеграције не дају смислених објашњења. За њих је апстрактна независност изнад интереса народа. Ситуација је, заправо, апсурдна: Белорусија је на граници са Европском унијом, где се одвија дубока интеграција, укључујући и политичку интеграцију. Ту је и „независна“ Украјина, која је 2014. године дала САД кључеве свог суверенитета, али је заузврат није добила ни јефтину нафту, ни јефтини гас …

Међутим, у Белорусији не постоји слични проток информација. Нико не анализира последице украјинског преокрета од Русије ка Западу. Белорусима нико не говори о садржају дубинских интеграција  у Европској унији, а информационо поље препуштено је противницима интеграције. То је и довело до „Свежег ветра.“

Противници руско-белоруског савеза одавно слободно наступајуи. На пример, Арсениј Сивитски, шеф Белоруског центра за стратешке и спољнополитичке студије, близак Министарству спољних послова Белорусије говори: «Минск и Москва имају потпуно различит поглед на програм интеграција и његове крајње циљеве. За Белорусију је то, пре свега, алат помоћу којег можете створити такозвана јединствена тржишта, јединствени простор за кретање капитала, робе, радне снаге. За Русију, продубљивање интеграција је начин за даљу консолидацију Белорусије у сфери њеног геополитичког утицаја. Те су позиције у суштини супротстављене, јер стране неће правити међусобне уступке. Стога ће одбијање потписивања програма интеграције значити прелазак на нови ниво ескалације тензија са Русијом. С друге стране, постоји ризик да ће, чим Минск пристане на интеграције, Москва одмах дати нове предлоге, који ће се тицати интеграције не само у економској, већ и у војно-политичкој сфери. Штавише, Русија се често позива на споразум о стварању савезбе државе из 1999. године који се бави не само економском, већ и војно-политичком интеграцијом.»  Да додамо даБелоруски центар за стратешке и спољнополитичке студије препоручује „неупадљиву“ сарадњу са НАТО-ом, а Белоруско министарство спољних послова на челу с Макејем не примјећује претње од Савеза, који се укореио у Источној Европи …

Шеф Генералштаба Републике Белорусије: Беларусија је спремна за заједничке вежбе са НАТО пактом

 

А ево стиже и „Свежи ветар“ из војске – шеф Генералштаба је најавио спремност земље за заједничке вежбе са НАТО-ом, ако тамо схвате да је стратешки савезник Белорусије Русија. Такође слика за Запад и сигнал за Москву.

С руског превео Зоран Милошевић

Извор:
БАЛКАНСКА ГЕОПОЛИТИКА