РТ: „Нормандијска четворка“ договорила стабилизацију ситуације у Донбасу

Лидери Француске, Немачке, Русије и Украјине сложили су се да примене „мере подршке прекиду ватре“ за Донбас и „стабилизују“ регион до краја године.

Лидери четири земље су одржали заједничку конференцију за медије у Паризу након такозваних преговора „Нормандијског формата“ о смиривању ситуације у Донбасу.

Пре конференције за новинаре, лидери су у заједничком саопштењу рекли да су се сагласили са „непосредним мерама за стабилизацију ситуације у конфликтном подручју на истоку Украјине“. Претходни покушаји групе у „Нормандијском формату“ да ублаже сукоб у најбољем случају су завршавали различитим резултатима.

Међу новим додацима су пуштање заробљеника са сваке стране до краја године, стварање три нова демилитаризована подручја и стварање нових прелаза, који ће цивилима омогућити прелазак контролне линије која раздваја Доњецк и Луганск од остатка Украјине.

„Морамо да будемо сигурни да нема више чекања у трајању од једног сата, тако да хиљаде обичних људи који живе на овом подручју могу лако проћи“, рекао је руски председник Владимир Путин новинарима.

„Не заборавимо на обичне људе који ту живе. Сви наши аранжмани морају да побољшају њихов живот, и то не негде у будућности, већ сада.“

Група се такође сложила да примени „Штајнмајерову формулу“ у украјинском законодавству. Названа по бившем немачком министру спољних послова, формула захтева да се избори одрже у Доњецку и Луганску, с циљем да се тим регионима додели аутономни статус. Кијев, Москва и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у принципу су се сложили са формулом у октобру.

Улазећи у разговоре, украјински председник Владимир Зеленски устврдио је да су такви избори могући „само према украјинском закону и након што се стране војне снаге повуку из Доњецка и Луганска“. У заједничком саопштењу нису наведени услови Зеленског, али је украјински лидер рекао да је „уверен“ да се та питања могу решавати на будућим састанцима.

Иако су Украјинци углавном подржавали приближавање Зеленског Путину, тамошњи националисти сматрају да је Штајнмајерова формула капитулација према Москви. Као такав, Зеленски се суочава са незавидним задатком да поштује жељу ових региона за аутономијом и ближим односима са Русијом, док истовремено воли и украјинске националисте.

„Ми смо са своје стране спремни да следимо све договоре“, рекао је Зеленски, „али ово је двосмерна улица“. С обзиром на то да ће ове аутономне области делити границу са Русијом, Зеленски је рекао новинарима да и он и Путин имају „потпуно различите погледе” на пренос контроле ове границе.

„Имамо различите ставове“, одговорио је Путин. „Желимо да се поштују Мински споразуми. Само прочитајте шта кажу споразуми из Минска. Зашто морамо поткопавати и преписивати Минске споразуме?“

Овај сусрет био је први лицем у лице између Путина и Зеленског и први велики тест за новоизабраног председника Украјине на светској сцени. У кратком коментару новинарима, пре него што се придружио радној вечери тројици других учесника преговора, Путин је рекао да је „задовољан“ како су разговори ишли.

„Нормандијска четворка“ под различитим вођством, последњи пут се састала 2016. године, са циљем да се примене раније договорени Мински споразуми за решавање сукоба. Међутим, постигнут је мали напредак. Времена су се променила од 2016. године, и за разлику од свог претходника, жестоког антируса Петра Порошенка, Зеленски подстиче помирење.

Кијев, Москва и Организација за европску безбедност и сарадњу договорили су се овог јула о прекиду ватре у Донбасу, а размена заробљеника у септембру подстакла је наду у мир.

Лидери четири земље (Нормандијска четворка) сложили су се да се поново сретну у року од четири месеца, што је значајно краћа пауза у преговорима од претходне три године, када је сусрет последњи пут одржан. Група носи име по датуму и месту првог станка, 6. јуна 2014. године када су се њени чланови окупили на маргинама 70. годишњице искрцавања у Нормандији.

Извор:
ВОСТОК