У поход, у поход…

Како теку настојања цариградског патријарха да уз помоћ САД и Ватикана обезбеди папски примат у односу на православне цркве

Када се пред генералним конзулом САД у Истанбулу митрополит Атинагора пре више од пола века препоручио као патријарх који своју улогу „види у пропагирању америчких идеала“, у Стејт департмент је стигла упозоравајућа депеша да би уместо брутално отвореног заступања америчких интереса било препоручљивије да митрополит користи тананије изразе. Проучаваоци овог периода касније су устврдили на основу доступне архивске грађе да је за постављање на патријаршијски трон Атиногора могао да захвали САД и Ватикану, те да су у избору новог васељенског патријарха свој ауторитет истовремено уложили председник САД Хари Труман и папа Пије Дванаести. На истом месту, у Истанбулу, 30. новембра ове године, симболично, на празник Светог Андреја Првозваног, заштитника Константинопоља, патријарх Вартоломеј је у дипломатску посету примио кардинала Курта Коха, председника Папског савета за рад на хришћанском јединству. Иако је овом приликом изостао званичник Стејт департмента, присуство патријарха Александријске цркве Теодора, који је недавно признао неканонску ПЦУ јер „нико не може да разуме Украјину као он“, и прес-секретара расколничке структуре говори да је главни човек римског папе, мајстор тајне дипломатије Ватикана, био у улози посредника и тутора међу православним првојерарсима. Додељивање томоса украјинским расколницима, још једном се потврдило, део је стратегије и Ватикана.

ЦИЉ ЈЕ ИСТИ У поздравној посланици коју је „вољеном брату Вартоломеју“ упутио папа Франциско, а прочитао кардинал Кох, стоји да питање пред којим се налазе две цркве није да ли ће успоставити пуно јединство већ да ли имају права да буду раздељене. О заједничкој традицији прве хиљадугодишњице, која као теоријска и практична основа захтева допуне дијалога истине и љубави, изјаснио се и патријарх Вартоломеј. Импресивно, с обзиром на чињеницу да на свеправославном плану теку жестоки сукоби који ни у траговима не упућују на истину и љубав. Подсетимо да је после Грчке православне цркве украјинске расколнике признала Александријска патријаршија с горепоменутим патријархом на челу, а да престројавање за Москву и против Цариграда и обрнуто више није питање ни става помесних цркава већ заговорника једне и друге струје унутар сваке појединачне помесне православне цркве. На том послу прибављања симпатија и признања неканонском томосу аутокефалности тзв. ПЦУ, уз нескривено политичко покровитељство САД, неуморно ради Фанар. Као и пре више од пола века циљ је исти – спречити утицај Русије међу православнима.

По наводима руског новинара Дмитрија Скворцова, признање неканонске ПЦУ од стране „грчких“ цркава показало се као необично важно за САД, о чему сведочи и колаж фотографија објављен на блогу Оukrajinko.blogspot.com на којима се виде сусрети амбасадора и конзула САД с представницима ових цркава током последње године. Те фотографије, по речима новинара, показују у којој мери се Америка жестоко позабавила питањем православља. А у прилог томе да се овде не завршавају притисци и уцене на помесне православне цркве да признају ПЦУ говоре и најновија превирања у Чешкој, Кипарској, Грузијској и Бугарској православној цркви, а поштеђена није ни Јерусалимска патријаршија, чији је став према аутокефалности тзв. ПЦУ, према неким наводима, била тема недавно одржаног састанка заменика државног секретара САД за Блиски исток и представника Израела. Интересантно да се у прстену оних који су, попут Александријске патријаршије, одлучили да „пођу стопама мајке цркве и цркве мученице – Васељенске патријаршије“, незванично нашла и Кипарска православна црква, чији је представник митрополит Василије на уприличеном заједничком православно-католичком богослужење на Светогеоргијевском патријаршијском сабору у Фанару, 30. новембра, саслуживао с два патријарха и архиепископом тзв. ПЦУ Јевстратијем. Неколико дана раније, 27. новембра, у Храму Светог Атанасија и Светих Акакија и Дамаскина Студита у Лангади митрополит пловдивски Николај началствовао је литургијом на којој је помињан вођа украјинских расколник Епифаније.ИЗОСТАВЉЕН ДЕТАЉ Савез православних новинара Русије раније је известио да се поглавар Бугарске православне цркве патријарх Неофит састао с амбасадорима Грчке и Америке. У целом замешатељству изостао је важан детаљ – да је бугарски држављани Николај Малинов, недавно оптужен да је руски шпијун, духовни син митрополита Гаврила Ловченског, најгласнијег противника учешћа БПЦ на Критском сабору, који је патријарх Вартоломеј сазвао 2016. А у Чешкој је цариградски патријарх започео стварање паралелне јурисдикције на канонској територији Православне цркве чешких земаља и Словачке након одбијања ове цркве да призна ПЦУ, пише новинар Кирил Александров.

„У августу 2019. Фанар је иницирао стварање паралелне јурисдикције Цариградске патријаршије и на оснивачкој скупштини формирано је правно лице ’Удружење: Свети патријаршијски ставропигијални манастир успења Пресвете Богородице’. На истој адреси, на месту женске монашке заједнице која постоји дуги низ година, Удружење формално оснивају три лица од којих ниједно нема никакве везе с овим сестринством. А према изводу из регистра, број чланова Удружења је свега један. И Удружење се не потчињава Православној цркви чешких земаља и Словачке, односно помесној цркви на чијој је канонској територији регистровано, већ директно Цариградској патријаршији.“
Зашто је Цариград у седишту чешког манастира основао своју организацију која се састоји од једног човека и то у земљи у којој је регистрован тек један одсто православних верника? Константа у понашању Цариградске патријаршије… Она не држи до броја верника већ количине моћи, а у новонасталом рату око канон, свака помесна црква значи – глас више.

Извор:
ПЕЧАТ