Више од трећине ученика не разуме прочитани текст: На све стране „вуковци“, а резултати показују да наши ђаци не напредују

У односу на ОЕЦД просек повећали број бодова, али освојили мање него 2012. године

СВАКИ трећи ученик првог разреда средње школе у Србији не достиже основни ниво читалачке, математичке и научне писмености. Ово су показали резултати ПИСА тестирања ученичких постигнућа за 2018. годину који су у уторак, 3. децембра представљени. Србија је заузела 45. место од 79 земаља, колико је учествовало у ПИСА тестирању.

– На скали читалачке писмености 38 одсто наших ученика не достиже основни ниво, 40 одсто из математичке и 38 одсто из научне писмености – рекла је Марина Виденовић, из Института за психологију. – Наши ђаци освојили су 439 поена из читалачке, 448 из математичке и 440 из научне писмености, а просек је 500 поена. Србија за земљама ОЕЦД заостаје више од 40 поена, што значи да је нашим ученицима потребно још годину и по школовања да би ту разлику сустигли.

У Србији је од априла до јуна 2018. у студији ПИСА тестирано 8.442 петнаестогодишњака из 190 школа.

– У односу на земље региона, постигнуће ученика из Србије је више од постигнућа ученика из Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине (која је на 62. месту), а слабије од Хрватске, Словеније, Мађарске и Пољске – рекла је представница ОЕЦД Тијана Прокић Бројер.

Према речима Виденовићеве, статистички смо постигли исте резултате као и 2012. године. Она не сматра неуспехом пад са 43. на 45. место, јер је сада учествовало више држава.

Као највећи проблем истакнут је лош резултат српских ђака у читалачкој писмености – сваки трећи ученик не разуме оно што прочита, нити је у стању да то примени. И у чланицама ЕУ 22 одсто ученика има проблеме са читалачком писменошћу, а раније је то било 15 одсто.

Марина Виденовић појаснила је да ученици који нису достигли основни ниво писмености знају да читају, да рачунају, али не знају научено да примене у пракси. Тестирање је показало да више од 80 одсто ђака трогодишњих стручних школа не достиже основни ниво писмености, већ је њихово постигнуће за око 140 поена ниже у односу на гимназијалце.

Наша земља боља је од просека у доступности образовања, јер и деца нижег социјално-економског статуса имају добра постигнућа, што није случај у већини држава.

Девојчице су боље у читању за готово 30 бодова, што представља једну годину школовања. У математичкој и научној писмености се не разликује значајно.

Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да је умерени оптимиста да ће се резултати поправити 2021, али да се озбиљнији помак очекује 2024. године, због спроведених реформи. Он је рекао да буџети за образовање морају да се драстично повећају.

– Ово је посао на дуже стазе – рекао је Шарчевић. – Најгори део који треба да победимо је улепшавање стварности у образовању. На све стране имамо „вуковце“, а од знања су важније жеље ученика и родитеља и субјективна оцена наставника.

На првом месту ПИСА тестирања је Кина, следе Сингапур, Макао, Хонгконг, Естонија, Канада и Финска. Пољска заузима високо 10 место. ПИСА тестирање спроводи се у целом свету на сваке три године, али Србија није учествовала 2015. године, јер су из Министарства просвете заборавили да се пријаве за учешће.

КАСНЕ И БЕЖЕ СА ЧАСОВА

ЧАК 41 одсто ученика у Србији неоправдано изостане из школе у току две недеље, а 61 одсто закасни на неки час. Такође, сваки четврти ученик сматра да напорно учење није важно за постизање резултата, док је у држава ОЕЦД тај проценат 12 одсто. Половина наводи да током наставе не добија јасну повратну информацију од наставника. Чак 62 одсто очекује да ће завршити факултет, више него у ОЦДЕ државама.

Извор:
НОВОСТИ