Светски стручњак, доктор Николас Кардарас: Мобилни телефони децу претварају у психопатске овиснике

Сузан је купила своме сину таблет када је кренуо у први разред основне школе.

„Помислила сам зашто не би савладао и такве ствари како што су таблети?“, испричала је Сузан. Сматрала је да ће му таблет помоћи и приликом наставе. До тада њено дете је обожавало да чита књиге и игра бејзбол.
Почела је да пушта Џона да игра различите едукативне игре на свом таблету. И на крају му је дозволила да игра нешто попут електронског Лега. Сузан је дозволила свом сину да слободно време проведе играјући ту игру. У почетку је она била задовољна, сматрајући да њено дете ради нешто креативно.

Временом је њено дете почело све више да се занима за ову игру а све мање за читање или бејзбол. Заборављао је да уради домаћи задатак. Понекад је знао да се пробуди у сред ноћи и да каже како види сиве облаке (део наведене игре).

Она је мислила да њен син има богату машту. Када се његово понашање почело погоршавати, покушала је да му одузме таблет, али није успела. Он се бунио и вриштао, па је Сузан на крају себе убедила како је то само „игрица“.

Једну ноћ се уплашила када је ушла у собу да провери као је ње син (тада је већ требао да спава). Он је седео на кревету у потпуном мраку док је на таблету играо изузетно насилну игрицу. Дечак је изгледао као да је у трансу. У паници Сузан је почела да га тресе, надајући се да ће га пробудити из тог транса. Није ни слутила да се њено дете налази у кататоничном ступору.

Данас знамо да су таблети, паметни телефони један облик дигиталне дроге. Овакви случајеви, као што се десило Сузанином сину, забрињавају инжењере, техничке дизајнере и освештене родитеље.
Познато је да Стив Џобс није дозвољавао својој деци да користе такву технику. Руководиоци и инжењери Силицијумске долине своју децу шаљу у школе где нема технологије. Оснивачи Гугла, за своју децу су изабрали Монтесори школу без технологије, као и креатор Амазона и оснивач Википедије.

Многи родитељи су до сада схватили да ови треперави екрани лоше утичу на децу. Можемо сви да приметимо напад агресије онај моменат када се деци одузме телефон из руке! Да ствар буде још гора, видимо децу којима је досадно, која су апатична јер „нису умрежени, повезани, немају интернет…“

Али ствари су још горе него што мислимо.

Данас знамо да су мобилни телефони и таблети облик дигитлне дроге. Недавно истраживање открива да они утичу и на мождану кору, која је одговорна за функционисање тела, укључујући и импулсе – баш као и кокаин.
Технологија има тако узбудљив ефекат да повећава ниво допамина – неуротрансимитера који пружају осећај задовољства и највише је укључен у динамику зависности – као и секс.

Такав ефекат је разлог зашто је др Петер Вибров, директор Одељења за неуробиологију Универзитета у Калифорнији, екране назвао „електронским кокаином“, а кинески истраживачи их зову „дигиталним хероином“.

Зато, нека вас не изненади то што децу све теже можете одвојити од екрана. Стотине студија потврђује да екран повећава депресију, анксиозност и агресију а могу довести и до психотичних последица у којима дете губи осећај са стварношћу.

Када дете пређе линију истинске зависности, лечење може бити јако тешко. Заправо, лакше је третирати овиснике о хероину и мету него оне који су зависни од видео игрица, Фејсбука и других друштвених мрежа.

Према подацима америчке Академије за педијатрију из 2013. године, дете до 8 до 10 године, пред екраном проведе по 10х. Док тинејџери испред екрана проведу око 11х.

Једно од троје деце почиње да користи паметни телефон пре него што научи да прича. Сматра се да 18% људи у САД пати од технолошке зависности.

Кад особа пређе линију зависности, како би се излечила мора да се подвргне потпуном дигиталном чишћењу, што подразумева да нема телефона, таблета, компјутера или тв. Ово чишћење треба да траје од 4 до 6 недеља.

Зато што су дигитални уређаји свуда око нас, зато је теже излечити се од ове зависности него до алкохола, дрога или цигара.

Како заштитити децу од дигиталних уређаја?
Кључ је децу не излагати мобилним телефонима, таблетима, рачунарима у доби од 4, 5 или 8 година. То значи уместо игрица, телевизора, мобилних телефона, друштвених мрежа, дете изложити књигама, природи и спорту. Препорука је да дете нема телефон ни компјутер до 10 или 12 године!

Искрено разговарајте са децом и објасните им зашто они не смеју да имају телефон и зашто није дозвољено да се гледа телевизор. Ручајте са својом децом без присуства телевизора или мобилног телефона. Ако деци браните телефоне, ни ви не смете пред њима да користите телефон.

Ја сам својим деветогодишњим близанцима објаснио зашто не могу да имају телефон речима да нека деца не могу да се контролишу колико играју игрице. Објаснио сам им да могу да изгубе жељу да играју бејзбол, читају књиге, мање комуницирају са пријатељима и са родитељима…

Развојни психолози кажу да здрава деца развијају машту и интеракцију са светом уз помоћ креативних игара. Нажалост, екран спречава ове процесе.

Такође знамо да су деца склонија зависности ако се осећају усамљено, отуђено, бескорисно и досадно. Најбоље решење овог проблема је да помогнете деци да стекну искуство у стварном животу.

Сузан (жена са почетка приче) је уклонила све таблете, мобилне телефоне и телевизоре из близине свог сина. Њему је требало пуне 4 године да се опорави. Током овог периода најбољи стручњаци на свету су га учили како да разумно користи екран и како да избегне поновну зависност.

Да ли ви имате ту могућност? Да ли ви можете свом детету да забраните коришћење мобилног телефона нон -стоп? Стручњаци сматрају да су први зависници она деца која ручавају уз мобилни телефон, или иду на спавање уз песмице са екрана….

Извор: Београд