Србија реизабрана у Извршни одбор Унеска

Током 40. заседања Генералне конференције Унеска, 20. новембра 2019. године у Паризу, Република Србија је реизабрана у чланство Извршног савета Унеска, у коме ће бити у наредне четири године, до 2023, саопштило је данас Министарство спољних послова Србије.

Својим активним приступом и конструктивним деловањем, Република Србија је као досадашњи члан Извршног савета пружила значајан допринос укупном раду Унеска, а наставиће да залагањем за основне принципе и вредности Организације, као и за стратешке и програмске приоритете и у блиској координацији са осталим државама чланицама, подржава што успешнију реализацију мандата Унеска у кључним областима образовања, културе, науке и комуникација и информација.

Република Србија има бројна добра и елементе која су регистрована у оквиру Унеска – на Листи светске баштине културног и природног наслеђа налазе се: Стари Рас и Сопоћани (1979), манастир Студеница (1986), Гамзиград-Ромулијана (2007) и „Средњевековни надгробни споменици стећци“, које је уписано заједно са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Хрватском 2016. године.

Средњовековни споменици на Косову и Метохији – Дечани, Пећка Патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке од 2006. године на Унесковој Листи споменика у опасности.

На Листи нематеријалног наслеђа су „Слава“ (2014), „Коло“ (2017) и „Певање уз гусле“ (2018); у Регистар Памћење света (Меморy оф тхе Wорлд), посвећеном заштити документарне баштине, уписани су Архив Николе Тесле (2004), Мирослављево јеванђеље (2005) и Телеграм – ултиматум Аустроугарске Србији о објави Првог светског рата (2015); на Листу резервата биосфере (МАБ-Ман анд Биоспхере) уписани су резерват биосфере „Голија-Студеница“ (2002) и „Бачко Подунавље“ (2017).

Поред тога, Србија је поднела номинацију геопарка Ђердап за упис у регистар Унескових глобалних геопаркова, док је Врање ове године изабрано на Унескову листу креативних градова у области музике.

Извор:
КАЛЕИДОСКОП