ШАВАРШ КАРАПЕТЈАН – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

Те 1976. године Шаварш Карапетјан већ је био спортска звезда СССР-а. Овај млади Јерменин стигао је да са само 23 године 11 пута поруши светски рекорд, 17 пута буде првак света, 13 пута европски шампион и 7 пута првак СССР-а. Какав спортиста! Недостижан и за Марка Спица и за Мајкла Фелпса.На врхунцу пливачке каријере, једног дана у септембру 1976. године, тренирао је поред акумулационог језера крај Јеревана кад је зачуо лом у близини: тролејбус препун путника сурвао се у језеро и потонуо на дубину од око 10 метара.

Не размишљајући дуго, Шаварш је заронио у мутну воду, дошао до тролејбуса и ногама разбио прозор, а онда почео да вади једну по једну особу. Брзином од око 35 секунди по особи, извукао је 30 од 92 путника, али је само двадесет преживело. „Само“ двадесет?!!!Исечен од стакла, инфициран прљавом водом и муљем, Шаварш се онесвестио док је извлачио тридесету особу. Од последица свог подухвата зарадио је запаљење оба плућна крила и сепсу.

46 дана био је без свести, између живота и смрти. Када се коначно пробудио, сазнао је да је његовој пливачкој каријери дошао крај.

Кад су га касније питали шта му је било најстрашније, Шаварш је одговорио: „Знао сам да могу да зароним само ограничен број пута, и плашио сам се да ћу погрешити. Доле је било тако мрачно да ништа нисам видео. Једном сам уместо путника извукао седиште … Могао сам да спасем још један живот. То седиште ме још увек прогони у сновима.“

За ово Шаваршово јунаштво није се одмах сазнало, захваљујући бирократској немарности обласног шефа полиције, који је слике са места несреће држао у фиоци две године. Када је јавност коначно обавештена о јунаштву младог шампиона, добио је значајне медаље и награде, а када је Комсомолскаја правда 1982. године објавила чланак о „Шампионовој подводној бици“, Шаварш је постао легенда целог СССР-а. Читаоци су му послали 60 000 писама.Међутим, за Шаварша је херојство начин живота. Када се 1985. нашао поред зграде у пламену, није га зауставило сећање на последице подвига из 1976. Улетео је у зграду и почео да из ње извлачи људе. Задобио је тешке опекотине, због којих је провео дане у болници.

Шта је после било с овим херојем? Постао је политичар? Славни спортски тренер? Љубимац ТВ камера? Не. Шаварш је отишао у Москву и отворио фабрику обуће којој је дао име „Други удисај“. Обичан живот.

Касније је добио и медаљу УНЕСKО-а за поштену игру и јунаштво, а једном астероиду дали су име Шаварш.

Што се мене тиче, од када сам чуо ову причу, за мене је Шаварш Карапетјан једна звезда више у сазвежђу мојих узора човечности.

Владимир РАДИЋ,

Извор: ЗнаковиПоредПута.ком