Преносимо одличан текст сјајног др Зорана Миливојевића, психотерапеута с дугогодишњом праксом. Овог пута, др Миливојевић указује на проблем ране сексуализације деце и последице које то може имати по децу.
Дете и тело
Под спољашњим утицајима малишани, у доби која томе није примерена, желе да буду привлачни, често имитирајући понашање својих узора без стварног разумевања шта оно значи.
Иако реч „секси” никако не иде уз реч „дете”, све су присутније тенденције које спајају ова два појма, а које су препознате као „рана сексуализација” или „хиперсексуализација” деце. Под „сексуализацијом” се подразумевају сви они спољашњи утицаји на дете који доводе до тога да оно у доби која томе није примерена постаје претерано заинтересовано за секс, или себе доживљава као сексуални објект, или жели да буде сексуално привлачно.
Реч је о процесу којим се сексуалност као одрасла тема намеће деци контаминирајући њихово детињство и одузимајући му безбрижност и невиност.
Захваљујући медијима дете до пубертета упије на десетине хиљада сексуализујућих порука које „импрегнирају” његов несвесни ум и утичу на његово касније доживљавање и понашање. Како деца у одраслима налазе узоре, она имитирају понашање својих узора без стварног разумевања шта оно значи. Велики број деце не налази узоре у својим родитељима или стварним људима које познаје, већ их налази у медијима, филму, телевизији и музичким спотовима, дакле код оних код којих су наглашени лепота и сексуална привлачност. Последица је да, на пример, петогодишња девојчица опонаша омиљену певачицу правећи исте секси покрете које је код ње видела, без свести да они симболишу сексуални чин.
Девојчице угроженије
Узор из медија нису само одрасли, већ и сексуализована деца која шминком, облачењем, покретима опонашају сексуално привлачне одрасле. Не само да се друга деца лакше поистовећују с таквом децом, већ њихово присуство у медијима деци шаље поруку да је такво понашање нормално и пожељно.
Опште је мишљење да су девојчице много више угрожене од дечака јер им окружење од најранијег узраста намеће императив да морају да изгледају и буду секси да би биле вредне и прихваћене. Порука је да ће само ако су сексуално привлачне доживети велику љубав, успех и срећу. Колико рано деца упијају ове стереотипе указује једно истраживање према којем је значајан проценат девојчица од шест и седам година несрећно јер сматра да немају довољно витко тело. Исти тај наметнути идеал сексуално привлачног изгледа доводи касније, у пубертету, до анорексије и жеље за естетским операцијама.
Један од криваца за сексуализацију деце је њихово прерано излагање порнографским садржајима на интернету. Већ у предпубертетском периоду велики број деце под утицајем вршњака тајно одлази на порнографске сајтове где стиче прве, искривљене представе о сексуалном односу. Овакав прерани „сусрет” са експлицитним сексуалним сценама код једног броја деце изазива претерано интересовање за секс.
Некада програми сексуалног образовања који нису добро осмишљени или су засновани на ненаучним, идеолошким претпоставкама имају контраефекте, доприносећи раној сексуализацији нарочито најмлађе популације – оној у вртићима или нижим разредима основне школе.
На пример, ових дана је један такав програм у Великој Британији предмет оштрих родитељских реакција и стручне полемике зато што децу од шест до десет година подучава самозадовољавању.
У многим земљама су овакви програми обавезни, а они родитељи који не дозвољавају својој деци да у њима учествују зато што се не слажу с њиховим садржајима бивају оштро кажњавани.
Непримерено понашање
Већ код предшколске деце се некада може приметити непримерено понашање: додирују интимне делове тела друге деце или одраслих; трљају се о друге особе; опонашају покрете сексуалног чина; сексуално су агресивна према другој деци; вире кроз кључаонице купатила или клозета; понашају се сексуално провокативно; стављају предмете у вагину или анус; и слично.
Једна од каснијих последица ране сексуализације јесте да млади све раније ступају у сексуалне односе када још нису емотивно сазрели да разумеју комплексности међуљудских односа. Рано сексуално искуство је за младе „доказ” да су одрасли и да више нису деца. Њихова незрелост често води у промискуитет, пристајање на секс са значајно старијим особама, склоност ка полно преносивим болестима, нежељеним трудноћама и слично. Посебно су угрожена она деца која немају добар однос са својим родитељима или којима родитељи у ранијим фазама њиховог развоја нису постављали границе.
Аутор: Зоран Миливојевић
Насловна фотографија: Срђан Печеничић
Извор: Политика.рс
