Дневник заблуда: Палилулска пијаца као потпуни несклад са архитектуром Београда

Некад прво приватно београдско трговиште, данас шарада

Београдске пијаце имају славну историју. Најстарија је Торжиште, смештена код некадашње Стамбол капије, поред данашњег Народног позоришта. Пазариште формирано на простору Зеленог венца средином 19. века данас је чувена београдска пијаца која је због историјски вредне архитектуре стављена под заштиту државе као споменик културе. Палилулску пијацу је у међуратном периоду отворило друштво „Милешевац“, као прво приватно београдско трговиште. Међутим, данашњи изглед ове недавно реконструисане пијаце негира све историјске и урбанистичке квалитете овог градског простора.

Када сам први пут видео победнички пројекат на конкурсу за нову Палилулску пијацу, одржаном 2009, аутора професора Архитектонског факултета у Београду Василија Милуновића и његове младе колегинице Дуње Недељковић (Димитријевић), било је јасно да су аутори употребили општепознати образац планинског стила градње. Карактеристичним оштрим угловима зграде, косим крововима, употребом боје и текстуре дрвета и стакла, новоизграђени објекат данас још више асоцира на туристичке објекте пројектоване у планинском стилу. Имена двоје аутора скренула су пажњу архитектонске струке на још једном конкурсу, за архитектонско решење београдске пијаце „Сењак“, на којем је 2010. професор Милуновић као председник жирија противно условима конкурса доделио прву награду истој младој колегиници, запосленој у његовом студију. Био је то флагрантан сукоб интереса. Али, шта карактерише овај, недавно саграђени изненађујући пример планинске архитектуре у срцу историјског урбаног Београда?

Осим што је стилом, материјалима и употребљеним конструктивним системом овај гороган у потпуном нескладу са архитектуром Београда, урбанистички, он је уништио основне просторне вредности овог дела града. Да се ради о заталасалом, шумовитом планинском пределу далеко од центра престонице, неодговарајуће конципирана архитектура Палилулске пијаце би можда, мада тешко, функцијом умањила своје обликовне недостатке.

Међутим, изграђена монструозна, пренаглашена пијачна хала затворене фасаде у историјској градској четврти центра града, на плацу који је ограничен уском прометном саобраћајницом, представља тежак удар на Београђане. Овај неприлагођени пројекат уништио је препознатљив амбијент око Ташмајдана и наметнуо му се као канцер који прождире све што је до сада било вредно у урбанизму овог дела престонице. Ова тржница је неодговарајућег облика, визуелно и просторно затворена, пренаметљива, неприкладне фасаде, неприступачна корисницима, без квалитетно решеног саобраћаја, са лошим приступом за снабдевање, недовољним бројем паркинг места у гаражи и околним улицама, рђаво вентилисана и климатизована. Због бројних мана, у будућности ће грађанима донети велике проблеме.

Извор:
НОВОСТИ