МИЛО ЂУКАНОВИЋ И АМБАСАДЕ БИ ЛАВА ЛАЈОВИЋА, ПОРЕД АМФИЛОХИЈА, У “СИНОД“ БУДУЋЕ “ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ“

Црногорска владајућа Демократска партија социјалиста планира да бившег директора режимске “Побједе“ Лава Лајовића “угура“ у “Синод“ пројектоване “Православне цркве у Црној Гори“, сазнаје портал Српско уједињење. Такође, од почетка љета, америчка амбасада је интензивирала активности на реализацији пројекта одвајања епархија Српске православне цркве у Црној Гори од централе у Београду.

Према ријечима саговорника портала Српско уједињење, Лав Лајовић јер дио стратешке игре Демократске партије социјалиста.

– Надмудривање са Амфилохијем траје годинама. Ипак, важно је да никада није децидно одбацио понуду о Православној цркви у Црној Гори. Сигнали које је давао, поготово онај када је узео титулу архиепископа цетињског, показују да се договор, на крају, ипак може постићи. У свим разговорима које су највиши државни функционери водили са њим, увијек је за неко решење, са његове стране, проблем био Мираш Дедеић. Ево, сада и Мираш има конкуренцију у свом “стаду“, и Лав је владика, каже један од саговорника портала Српско уједињење.

Поглавар наводне Италијанске православне цркве Басилио “хиротонисао“ је у Риму Лава Лајовића, прије четири дана, за “епископа“. Церемонија је извршена у мјесту Vigna Di Valle, надомак главног града Италије. Тако је господин Лав постао “владика Владимир“.

Став црногорског “господара“ Мила Ђукановића је да у највишем тијелу будуће “цркве“ не могу бити искључиво кадрови који су тренутно везани за Београдску патријаршију, него да минимално “контролни“ пакет акција мора имати и неко са “друге стране“, из редова актуелне “црногорске православне цркве“.

Дворски историчар Живко Андријашевић тренутно проучава архивску грађу како би Милу Ђукановићу сервирао довољно података о томе како су се у различитим епохама мирили званична црква и расколници, на различитим меридијанима, поготово током последња два вијека. То је осјетљива тематика јер су дијалог и помирење најчешће били последица “добрих услуга“ световних власти.

– Уосталом, ко те пита “ко је ко“ и чији је био, када се праве дилови? Из амбасада, прије свега америчке, траже да “ријешимо“ и “црквено питање“, баш као што смо признали Косово и ушли у НАТО. А кад се мора, ништа није тешко, закључује један од саговорника портала Српско уједињење.

Извор:
СРПСКО УЈЕДИЊЕЊЕ