ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Мостови – ђубришта

Према првим резултатима, највише гласова добио је предлог према којем би постојећи мост био премештен „на суво“

НА недавно спроведеној анкети о будућности Старог савског моста у Београду учествовало је више од 5.000 људи. Према првим резултатима, највише гласова добио је предлог према којем би постојећи мост био премештен „на суво“, односно, у парк између Тржног центра „Ушће“ и Музеја савремене уметности. Конструкција моста била би намењена нефункционалној пешачкој пасарели, а подмостовље би садржало локале. Ову „идеју“ је још раније представио градски урбаниста Марко Стојчић. Предложио је да под остацима моста на сувом буду премештени дивље подигнути нелегални објекти који се налазе на простору око популарног новобеоградског парка.

Овај став је многе изненадио својом „домишљатошћу“. Стари савски мост се уклања са постојећег места зато што је ликовно лош, обликом ружан и конструкционо застарео, а на његовом месту подиже се „нови, лепши, савремени мост“. Међутим, ову ружну скаламерију над Савом сада нам нуде као „лепо и духовито решење“ на простору градског парка, па све то употпуњују бесправно саграђеним објектима и убеђују нас у квалитет тог пројекта?! Мост који ће бити срушен зато што је „застарело ругло Београда“, у новом контексту заједно са нелегалним објектима, одједном постаје „духовит“ и „ликовно вредан“?! Али, ту није крај „идејама“ градских моћника.

Приликом обиласка радова на пешачкој пасарели која повезује Калемегдан и обалу Саве, градски урбаниста Марко Стојчић изнео је изненађујући став да је реч о „вероватно најважнијем уметничком објекту изграђеном у Београду у последње три или четири деценије“! Али, о чему се овде ради? Као и у парку „Ушће“, реч је о пешачкој пасарели – мосту на сувом, такође нефункционалном, који грађани подсмешљиво називају „Београдским тобоганом“ јер подсећа на спиралне облике тобогана у аква-парковима. А да апсурд буде већи, наврх ове скаламерије, месту крајње непримереном, нахерена је скулптура британског скулптора Ричарда Дикона и београдског вајара и цртача Мрђана Бајића. Попут „тобогана“ који нема функционално ни ликовно оправдање, ова скулптура, донација „Делта фондације“ познатог српског тајкуна, исказује бесмисао форме и садржаја. А све то употпуњује њен промашен назив „Одавде донде“. Мада, неки у називу скулптуре виде смисао: „одавде“ је њен доњи део аутора Бајића, израђен у Србији од алуминијума, а „донде“ је њен горњи део, аутора Дикона, изведен од челика, у Енглеској.

И новобеоградски и калемегдански пешачки мост носе у себи иронију данашњег времена. Уместо на ђубришту старог гвожђа, нефункционални Стари савски мост добиће „нов живот на сувом“ у симбиози са противзаконито подигнутим грађевинским објектима. Нова, прескупа и антифункционална пешачка пасарела под Калемегданом почиње живот у симбиози са скулптуром, неком врстом junk art-а, „уметности ђубрета“, мада је намера њених аутора била другачија.

Извор:
НОВОСТИ