Упаљен црвени аларм: Загађење ваздуха у Србији огромно, а биће још веће

Ваздух је у Србији већ данима је изузетно загађен, а грејна сезона још није ни почела. Имајући у виду да су приватна ложишта и топлане један од три највећа загађивача у нашој земљи, поред индустрије и саобраћаја, поставља се питање шта ли ћемо тек удисати кад покуља дим из топлана.

У Ваљеву, једном од најзагађенијих српских градова, без обзира на михољско лето, већ сада се тешко дише, а мерења квалитета у последњих седам дана показују да је ваздух загађен на нивоу четврте категорије.

„Пикови“ су били 18. на 19. октобар са 70, односно 23. на 24. октобар са 60 микрограма ПМ-10 честица по кубном метру, док је максимална дозвољена концентрација овог полутанта 50 микрограма по кубном метру.

„Загађење ће бити још веће, угрожени деца и труднице“

– Све то већ сада посебно угрожава пацијенте са респираторним тегобама, пацијенте са кардиоваскуларним проблемима и окнолошке пацијенте са малигнитетима плућа. Када током зимских месеци ниво аерозагађења буде још виши што нас, на жалост, очекује, биће угрожене и остале рањиве категорије, као што су деца и труднице. Због тога, у периодима највиших вредности ПМ-10 честица, а то је најчешће од 8 до 18 часова, угожени треба да смање број својих излазака споља, смање физичке актвиности и проведу више времена у кућним условима – прича онколог др Зоран Живковић, председник врањског Савета за здравље за „Блиц“.

Он подсећа да су недавна истраживања Института „Батут“ показала да због повећаног загађења ваздуха годишње у Србији прерано умре 5.400 људи, „а ако би се та методологија применила на Ваљево то би значило да годишње имамо 60 превремених смрти због аерозагађења“.

– У случају удисања ПМ-10 честица, које скраћују дах, срце се напреже да би компензовало смањени унос кисеоника и при том се исцрпљује. На тај начин, поред разбољевања плућа, оне доводе и до срчаног или можданог удара и можемо их сматрати узроком изненадне срчане смрти, за који немамо ваљани доказ – објашњава онколог др Зоран Живковић.

Обична маска не помаже

– Не излази се без преке потребе, а прека потреба је да се оде у зелене зоне. Не проводити време на улицама – саветује и др Горан Белојевић, хигијенолог, и редовни професор Медицинског факултета, када говоримо о данима високог загађења.

Осим што је потребно што мање времена проводити напољу, ако већ изађу и осете сметње приликом дисања, доктор грађанима саветује да преко уста и носа ставе влажну марамицу.

– Обична хируршка маска неће помоћи, потребно је да то буде влажна марамица или влажна маска, јер је вода најбољи растварач – саветује наш саговорник, а слаже се и да је испирање уста и носа при повратку у кућу такође пожељно.

То су савети за заштиту, али њима ништа није решено; решење проблема било би смањење загађења, у виду стављања филтера на фабричке димњаке, растерећење саобраћаја, и друго, напомиње он.

А шта нам тек следи?

Са доласком зиме долази и до већих прекорачења загађујућих материја у односу на граничне вредности, али се, како је недавно за РТС рекао директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић, квалитет ваздуха оцењује на годишњем новоу тако да се не може рећи да је ваздух у Србији сличан оном у Пекингу.

Ипак, како год да се раде мерења, зима је свакако критичан период.

– Увек у Србији током зиме имамо много индивидуалних ложишта и старих аутомобила. Тамо где је велика популација долази до прекорачења граничних вредности, што свакако није добро – рекао је он.

На загађеност ваздуха утиче и географски положај појединих места, као што су Косјерић и Ужице, која се налазе у котлинама.

Како то све утиче на нас

Након што смо др Белојевићу предочили да су последњих неколико дана бројке, које указују на аерозагађење у Србији изузетно велике, он каже да ће се такво стање ствари одразити на здравље становништва.

– Краткорочне последице јесу повећање акутних респираторних инфекција и асматичних напада, а дугорочне су рак плућа и грла, повећаће се и нереспираторна обољења, као што је леукемија, а ту је и анемија због деловања моноксида, и кардиоваскуларна обољења: хипертензија и срчани удари.

– Због аерозагађења умире више људи него у саобраћајним несрећама, и глобално и у Србији. Три четвртине свих здравствених ефеката околине, потиче од аерозагађења – наводи др Белојевић.

Аерозагађење не мора бити само у спољашњости, већ и у становима, и оно није за занемаривање. Стога наш саговорник препоручује проветравање, али у периодима дана када ваздух није загађен напољу, како би било ефектно, а најмање загађење јесте рано изјутра, око 5 сати.

Утицај на загађен ваздух у домовима имају пећи, поготово, уколико имају неки ослабљен вентил, али пре свега пушење, јер се остаци сагорелог никотина сакупљају у намештају.

Какво је јуче било стање

Панчево, Суботица, Београд, Нови Сад и Беочин оцењени су јуче као најзагађенија места у Србији. Како се могло видети на мапи надлежне Агенције за заштиту животне средине (СЕПА), ови градови били су обојени љубичастом бојом, односно налазили су се на петом ступњу загађености ваздуха, и у свима је проблем изазван ПМ 10 честицама.

Ужице, Ниш, Косјерић, Бор, Ваљево и једна од мерних станица у Панчеву – на овим местима измерени подаци ушли су у црвено, што је четврти од пет ступања загађености ваздуха. Прилично лоше резултате јуче ујутру су бележили и портали World Air Quality Index (WAQI) и AirVisual.

Степен загађености током дана варира, те је тако у подне, за разлику од јутра, на градском сајту Беоеко престонички ваздух био оцењен као добар. С друге стране, становници знају да свако вече осећају тежину смога у ваздуху, а да се магла некад уочава и током обданице.

Извештај о загађењу ваздуха, начињен дан раније, није био ништа бољи, а тада су надлежни упутили Београђанима препоруку да „не дишу дубоко“, можете прочитати у засебној вести.

Зато грађани Србије са зебњом дочекују грејњу сезону, када ће у већ загађен ваздух умешати и дим из топлана и приватних котларница, које су посебни загађивачи ваздуха. Ту на сцену ступају и фамозне ПМ 10 и ПМ 2,5 честице – такозване невидљиве убице. Колико су опасне, говори и податак Светске здравствене организације – ПМ 10 честице које нас гуше највише зими изазивају тешке болести од којих годишње умре чак 6.000 људи у Србији. Али, оне имају још опаснијег пратиоца – ПМ 2,5 честице.

„Невидљиве убице“

ПМ-10, како смо писали, јесте прашина мања (ПМ) од 10 микрометара и представља смешу дима, чађи, прашине и киселине, уз тешке метале попут олова, кадмијума, никла и арсена, а настаје као последица комбинованог утицаја грејања, саобраћаја и индустрије. Уз те ПМ-10 увек иду и ПМ 2.5 честице које још лакше доспевају у организам јер су ситније, и управо оне са собом носе тешке метaле.

А оне су опасније јер директно улазе у алвеоле. Улазе у крвоток без механичког задржавања управо због своје димензије, ситније су. За њих се „каче“ други полутанти попут тешких метала – објаснио је раније за „Блиц“ начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине, Миленко Јовановић.

Поједностављено, како нам је рекао тада, ПМ 10 и ПМ 2,5 су неодвојиве или око две трећине тих ситнијих честица зараправо се налази у ПМ-10. Кроз њих, тако, у наш организам уносимо све најгоре индустријске отрове.

Извор:
ВЕСТИ ОНЛАЈН