О ВАСПИТАЊУ

Аутор: Драгомир Антонић

У дом где сте ви домаћини долази гост а ви не желите да га дочекате!? Не сачекати позваног госта је непојмљиво у српској традицији. Васпитана особа то неће урадити

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

БУДАЛИ ЈЕ МОРЕ ДО КОЛЕНА

Нас који од почетка знамо све марифетлуке и пошасти евроунијатске разбојничке камаре под управом пошандрцалих бриселских комесара, није изненадио однос према нечему што се тренутно зове Северна Македонија а припадница је региона Западни Балкан?!

Будали је море до колена, записали су наши мудри преци, а бриселски кловнови не разликују чак ни стране света. Зато, сестре Српкиње и браћо Срби, замолимо нашу власт да се узме у памет и заборави на пут у пропаст који нема алтернативу и окрене се себи, мајци Србији, и уз Божју помоћ погледа према Истоку где Сунце излази од како је света и века.

Заборавимо нагваждања бивших који нас у блато увалише а онда одоше и са собом, сем наших новаца, понеше пенкала и ферарије којим нас водише у светлу будућност, где ћарлија ветрић мио. Они су ваљда срећни. Нека уживају, само нек се не враћају.

Страни свет је ван нашег домашаја – штета што и ми нисмо ван његовог – те се не морамо замарати њиховим јадом, бедом и лагаријама. Има брегзит, нема брегзит; јесте био референдум ал’ не ваљају резултати. Распишимо нови, и тако у бескрајно. Аждаја само мало промоли њушку.

У Србији је прошле недеље боравио Дмитриј Медведев, председник владе Руске Федерације. Повод је била прослава ослобођења Београда пре 75 година. Згуснут програм, напоран за госта и домаћине, али све се добро завршило.

Премијер Медведев се током посете обратио и народним посланицима у Скупштини државе Србије. Гледао сам пренос преко телевизије и морам признати да ме је било срамота празних посланичких столица.

ЧЕМУ СЕ МЛАД УЧИ, СТАР СЕ НЕ ОДУЧИ

Волео бих да знам разлог зашто бројни посланици (извињавам се посланицима који су из оправданих разлога били одсутни) нису били у сали Парламента? Шта је разлог њиховог недоласка. У дом где сте ви домаћини долази гост а ви не желите да га дочекате!? Не сачекати позваног госта је непојмљиво у српској традицији. Тешко је пронаћи пример да домаћин незваног, а камоли позваног госта, не дочека с највећим уважавањем у свом дому. То је основа народног васпитања и не само народног.

У књизи енглеског научника Херберта Спенсера, О васпитању, коју је превео Јован Миодраговић још 1903. године, записано је: „Предмет, који обухвата све друге предмете и који би по томе ваљало да чини највишу тачку свега васпитања, јесте наука о васпитању и вештина васпитна“ (стр. 128).

Васпитањем као најважнијим задатком сваке заједнице деценијама се бавио истакнути српски научник Јован Миодраговић, рођен у селу Станишинцима надомак Врњачке Бање 1853. године, а сахрањен у Београду 1926. Он је поред осталог написао и 1914. објавио књигу Народна педагогија у Срба или Како наш народ подиже пород свој. Непуних стотину година касније 2009. РТС ју је поново објавио с предговорима Мирјане Детелић и Миомира Гаталовића.

На почетку пишући о појму и потреби васпитања Миодраговић истиче незаменљиву улогу породице: „Породица је извор сваког добра и благослова, огњиште јавне безбедности, народне снаге и врлине. И нема чвршће основе за ону зграду што се зове народно образовање од породице“ (стр. 3–4).

Зато молим народне посланике који су васпитани, и долазе на своја плаћена радна места (од неваспитаних који узимају новце а на посао не долазе нема вајде) да предложе, односно врате у школске наставне програме предмет наука о васпитању, јер очито наука о васпитању није застарела.

Наречени Спенсер је са жалошћу писао: „Ни један једини паметан разлог не може се навести што је наука о васпитању избачена из наших програма… познавање метода правилног васпитања омладине у погледу телесном, умном и моралном је знање од највеће вредности“ (О васпитању, стр. 128).

Како каже српска народна пословица: Чему се млад научи, стар се не одучи. Не будимо лењи! Вратимо у школе предмет о васпитању.

Свим свечарима честитам крсне славе Свету Петку и Светога Луку.

Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо српског страдалника дванестогодишњег Слободана Стојановића, кога мучки закла Елфета Весели. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Извор:
БАЛКАНСКА ГЕОПОЛИТИКА