КАД ДУША БОЛИ, А УСТА ОСТАНУ НЕМА: Били смо с војним инвалидима који штрајкују испред Скупштине! ИМА ЛИ ПРАВДЕ?

Ратни ветерани и војни инвалиди протестују већ неколико дана у Пионирском парку код Председништва! Наиме, били су на информативном разговору у згради Председништва где су изнели своје захтеве и замолили да им се закаже састанак код председника Александра Вучића.

Екипа Еспреса је затекла ветеране како седе у Пионирском парку у шатору. Ту су стационирани већ неколико дана и како су нам рекли ту ће боравити и наредних дана док их председник Републике не прими на разговор.

Како кажу, према њима као учесницима рата се врши вишегодишња дискриминација. Такође, додају да је безброј примера међу њиховим колегама  који имају посттрауматски стресни поремећај, здравствене тегове, а многи од њих су особе са инвалидитетом, без ногу, руку и ока.

Дошао сам из Новог Сада како бих подржао протест мојих колега пошто смо незадовољни, а тражимо само оно што нам следује. И сам сам особа са инвалидитетом, друга категорија са 100 одсто инвалидности.

Ови људи живе на рубу егзистенције и зато би држава требало да поведе рачуна. Иначе, ја сам био борац, па између осталог и у Крајини, али сам у рату настрадао, јер ми је нога ампутирана, прича ратни ветеран Миленко Чанчаревић.

фото: Александар Стојановић

Додаје да постоје бројне рупе у закону, рецимо, једна од њих јесте та што у њему нису дефинисани крајишки борци, а и укинута су бројна решења која су донета по старом закону.

Овде у закону уопште нису дефинисани крајишки борци, а ти људи су бранили ову земљу, и има нажалост доста погинулух. Сматрам да би држава требало да има слуха јер су ови људи хероји. У рату сви пате, али шта ћемо. Нападнути смо, уцењивани…морали смо да се боримо. Током рата био сам у Хрватској где сам изгубио ногу, па сам био у Републици Српској и онда сам ишао на Косово. Ова наша земља је света, а рат ми је остао у једном ружном и тужном сећању, присећа се ратни војни ветеран, Миленко Чанчаревић.

Иначе, он и његове колеге сматрају да би држава требало да усвоји њихове захтеве како би се, како кажу, исправила неправда која је почињена према њима.

фото: Александар Стојановић

Такође, ратни ветеран Ненад Станић казао нам је како су предали захтев за пријем код председника Вучића, и да су разговарали са помоћницима из председниковог кабинета о проблемима који ветеране муче већ годинама.

Како каже, нови предлог нацрта о борачко инвалидској заштити обештећује ветеране на неколико начина, али не само њих већ и њхове породице. Такође, за сада ниједан њихов захтев није усвојен, а има их осам.

Имамо одређење захтеве, а хтели смо да се повуче из процедуре тај срамни предлог нацрта борачког који ставља у изузетно лошу позицију ратне ветеране, дакле, ставља их у позицију социјалних случајева. Једноставно, у једном члану тог закона се предлаже борачки додатак где су такође условљени неким тачкама што људе ставља у положај социјалних случајева. Генерално, закон обештећује и ратне војне инвалиде и њихове породице које су у тој социјалној категорији. Овде се примања третирају као социјална давања, а овај нацрт закона је лош и тражимо да се формира нова радна група и да се ту доведу нови људи јер со у току тих расправа давали конкретне и добре предлоге, али ниједан од наших захтева није усвојен“, објашњава ратни ветеран Ненад Станић.

фото: Александар Стојановић

Ово су захтеви ратних ветерана

Проблематичан предлог нацрта о борачко-инвалидској заштити

1) Предлог нацрта о борачко-инвалидској заштити да се повуче из процедуре, да се формира радна група и да се понови јавна распарава везано за израду закона.

2) Посттрауматски стресни поремећај и остале болести које поремећај проузрокује да се скине досадашње ограничење од пет година за оставривање борачко инвалидских права.

3) Да дан ратних ветерана буде на Видовдан и да се обележава као државни празник.

4) Борачки додатак за ветеране до 60 година живота, а после 60. године борачка пензија, без обзира на материјални и социјални статус.

фото: Александар Стојановић

5) Националне пензије за све ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца.

6) Да се формира посдебно борачко министарство и да министар буде доказани ратни ветеран.

7) Да се доказаним дезертерима укину сва борачка права.

8) Да се неуставна допуна закона о правима РВИ и ЧППБ из 2018. године одмах укине, а заједно са њом и сва решења која су донета по овом закону којима су овој популацији одузета трајно стечена права која су стекли на основу закона из 1989. године.

фото: Александар Стојановић

Нема адекватног закона

Досадашња пракса показује да ратни ветерани у Републици Србији немају адекватан закон што је делом и из разлога што се питањима ветерана бави министарство за рад, социјална и борачка питања. Иначе, сматрамо да ми који смо највише дали за одбрану отаџбине, дакле, наше породице и породице погинулих као и сви ратни војни инвалиди заслужују посебан третман, па из тих разлога тражимо да нам се доделе националме пензије по узору на спортисе“, објашњава Станић.

Потпуно скрајнути

Проблеми ратних ветерана и војних инвалида

фото: Александар Стојановић

Била сам рањена, а иначе сам радила у 250 оклопној бригади. Из моје породице је било четворо у рату, а био је и мој син који сада има 40 година. Када ће се ова држава сетити нас? Иако смо оштећени у рату и имамо инвалидитет, ову земљу смо увек спремни да бранимо“, поручује Славица која је радила као санитетлија-болничарка у рату.

Додају да њихова примања нису адекватно дефинисана и да многа права не могу да остваре.

Наша примања нису дефинисана. Сада када бих отишао да тражим дечји додатак, моја примања би се рачунала као приходи. Здравстена књижица ми је оверена као материјално-незбринутој особи. Када бих отишао у Министарство финансија да тражим потврду о својим приходима, моји приходи су нула. Ако бих из поште желео да се пребацим у банку и да тамо примам новац то не бих могао јер су у питању социјална давања. Многа права која ми припадају не могу да остварим, не могу да добијем дечји додатак, стари закон је то лепо дефинисао, али то што је дефинисано се не примењује“, прича Веселин Узелац, ратни војни ветеран из Суботице.

фото: Александар Стојановић

Од 1991. године сам ратни војни инвалид и већ ми шеснаест пута искаче вештачки кук и само ме Хитна помоћ одведе у болницу и наместе ми кук. Ове године су ми дванаест пута намештали на живо и врате ме кући. Чекам на операцију, а 1. 025 сам на списку као ратни ратни војни инвалид, а требало би да будем први. Немамо никакве привилегије чак ни у болницама као ратни војни инвалиди што је заиста страшно“, закључује војни инвалид, Борјан Симица Адам.

Стигла подршка

Солидарисали се

Ветеранима су се придружили народни посланици из странке „Доста је било“, Соња Павловић и Јован Јовановић како би се солидарисали са њима и како би им омогућили да се чује њихов глас те су стога одлучили да им омогуће конференцију за новинаре у Скупштини Србије која ће бити накнадно заказана како би јавности предочили своје проблеме и захтеве.

Дакле, како су најавили, ратни ветерани и војни инвалиди ће и наредних дана камповати испред Председништва све док се не буду састали са председником Вучићем како би предочили проблеме и административне препреке са којима се боре већ годинама.

Извор: Еспресо