Само закон спасава Стару планину

Протеривањем малих хидроцентрала из заштићених подручја Србија ће показати да брине о природи и ономе што она даје, али бранитељи планинских река и даље су спремни да изађу пред градитеље бетонских брана

Иако је председник Александар Вучић прошле недеље рекао да ће предложити Влади Србије да се забрани изградња минихидроелектрана у заштићеним подручјима, обећање није променило стање на терену. Становници Старе планине и даље живе у ванредном стању, спремни да се у сваком часу боре против корпоративних еколога који би да на њиховој територији подижу бетонске бране и реке преусмеравају у цеви зарад „зелене струје”. У приправности ће, како кажу, остати све док обећање председника не прерасте у правни акт.

– Задовољни смо састанком, али никоме не смемо да верујемо на реч. Зато ћемо наставити да штитимо своје реке док цела Стара планина не буде безбедна – објашњава за „Политику” Александар Јовановић Ћута из удружења Одбранимо реке Старе планине.

Осим што би на овај начин забранили подизање нових МХЕ у заштићеним подручјима, на састанку председника и активиста причало се и о формирању комисије која би преиспитала све дозволе.

– Идеја је да се што пре формира тим састављено од представника државе, стручњака и активиста, односно људи који живе поред тих река који бу проверавали сву прибављену документацију. Рецимо, пре свега да ли је пројекат урађен по закону, уколико није одмах би био забрањен њихов рад. Добро је и што су локалне самоуправе полако почеле и саме да доносе прописе којима забрањују изградњу МХЕ на својим територијама, као што је случај у Власотинцу – додаје Јовановић.

Стручњаци и борци за заштиту животне средине дуже време упозоравају да је већа штета него корист од „зелених” киловата, будући да се бетонске бране постављају чак и у мале потоке. Тако не само да се нарушава изглед природе, већ се угрожавају и биљни и животињски свет.

Иако задовољни због тога што је до састанка дошло, и они су са резервом дочекали вест о решености председника да стане на пут изградњи МХЕ. Још увек памте како је 2013. године Министарство енергетике позвало инвеститоре да граде минихидроцентрале на 317 локација, обећавајући отварање нових радних места. Одатле и сумња – да ли је председник заиста увидео колику штету оне чине окружењу или је ово само још једно популистичко обећање пред изборе.

Од 2008. па до априла ове године широм наше земље је изграђено 125 минихидроцентрала, а издато је 1.700 дозвола за изградњу на 600 локација.

Захваљујући предузимљивим привредницима који су у кроћењу планинских река препознали добар профит најугроженије је постало подручје Копаоника, где у сливу реке Јошанице па до Ибра има чак 17 малих хидроелектрана. Чак није поштеђен ни простор националног парка. На Старој планини планирана је изградња око педесетак МХЕ што би, тврде тамошњи становници, опустошило читав простор и натерало мештане да се исељавају јер би остали и без воде за пиће и без посла, односно без могућности да се баве земљорадњом.

Планирано је да до следеће године удео обновљивих извора у укупној потрошњи енергије наша земља буде повећана на 27 одсто. Али „зелена струја” не мора да стигне само из река, већ је могу произвести ветропаркови, биомаса, сунце… регистар издатих енергетских дозвола ресорног министарства сведочи да је највеће интересовање за МХЕ. Тако је до јуна 2018. године издато 169 таквих дозвола за минихидроцентрале, а далеко мање за ветроелектране (28), соларне електране (5), за производњу струје из биомасе (пет), биогаса (четири…

Разлог за велико интересовање за МХЕ је брзо враћање уложеног новца и – добра зарада. Несумњиво, цена од око дванаест евроценти за киловат-час, коју државни електродистрибутер плаћа власницима тих хидроелектрана обезбеђује добар профит. Истовремено, киловат-час струје која није „зелена” кошта упола мање – 6,3 евроцента. А ту разлику плаћају потрошачи у Србији кроз рачуне за струју.

Како је својевремено за наш лист објаснио власник једне минихидроцентрале, таква инвестиција се исплати за отприлике пет година. Рачуница је једноставна, градња кошта око 2.500 евра по инсталисаном киловату, а повлашћена цена струје коју држава плаћа траје 12 година.

С друге стране, противници МХЕ у својој борби против оваквог посла као аргумент наводе и то да је количина струје која од њих стигне мала. До сада стручњаци су рачунали да у укупној количини произведене струје МХЕ учествују са тек три одсто, али најновији подаци организације „Бенквоч” које су објавили у сарадњи са Светском организацијом за природу, показују да је њихов допринос далеко мањи – тек 0,8 одсто. У том извештају наводе се и подаци Агенције за енергетику који кажу да су прошле године МХЕ добиле готово половину од укупних подстицаја намењених обновљивим изворима енергије: од преко 52 милиона евра минихидроцентралама припало је нешто мање од 25 милиона евра.

На састанку са активистима са Старе планине, међу којима су били и универзитетски професори па и декан Шумарског факултета, противник малих хидроцентрала од првог дана због штете коју праве природи, председник Александар Вучић је обећао да ће посетити и Ракиту, место које је постало симбол борбе против МХЕ. Упорни заштитници животне средине још бију битку са исто толико упорним инвеститором који, упркос и негативном решењу Министарства за заштиту животне средине, наставља градњу МХЕ на Ракитској реци.

– Инвеститору је стигло и друго решење које је извршно, али цеви и даље стоје. Нећемо стати док не избацимо минихидоелектране са нашег подручја и избришемо могућност да их икада буде на Старој планини. Србија је међу најсиромашнијим земљама када је реч о воденим површинама на Балкану и зашто бисмо уништавали оно што нам је остало – упозорава Александар Јовановић.

Извор:
ПОЛИТИКА