Пинк – четврт века јахања по српским мозговима

Слави пинковита маса двадесет и пет година од како испира српске мозгове и од њих формира млохаву сиву масу, подобну за манипулацију. По ко зна који пут власник Пинка на својој телевизији убеђује масе да је гомила његових програма алтернатвног типа, да га има за свима, да је о суштински добар момак, успешан бизнисмен који је кренуо са ништа пара, али паметно радио И створио империју. Да ли И вас ова прича асоцира на ону тужну :“Наш Марко је почео тако што је носио гајбице…“

Седи човек и сат времена објашњава како да вам пинк дрога зађе у све поре организма дирктно преко мобилног телефона, у вену и по цео дан и ноћ. Да случајно не останете без омиљене вам дроге док радите или идете тамо где и цар иде пешке. Ево, опет се лепо изражавам. Убија ме култура и немогућност да ствари назовем онаквима каве јесу. Да ово не пишу моји прсти вероватно би овде писало нешто овако: „Она наркоманчина тупи сат времена о неким будалаштинама, пере се, оће да му говна миришу…И миришу онима који су се дебело навукли на његове дроге…“ Наравно, ја не мог овако да говорим, па настављам у свом стилу и са пуно сарказма.

Слушам дотичног како прича о Луј Витон коферима и Јиммy Шу ципелицама (пардон за спелинг) и девјчицама И кастинзима. Кога то занима, коме треба његово мишљење о небитном, када нема небитније ствари од Пинка, и нема битније ствари од онога што нам је Пинк направио од целокупног концепта и стила живота (културу и да не спомињем).

Урушитељ српске културе и даље седи на свом трону. Жексовизија сваке сезоне нуди нову гротеску, Пинк стајлиг шири се као зараза и идеје, или бахато наметање неморалности И илузија, запоседа све аспекте друштвеног живота. На пример, не постоји дете које није чуло за Жекса, или није (под утицајем кампање) пожелело у једном тренутку да буде у лудници његових ријалитија или макар да постане Пинкова звездица. Али насупрот овоме, ретко ћете срести дете које зна ко жели да буде нови српски Руђер Бошковић… Певуше дечица хитове певаљки и нарикача, ретко које рецитује чика Јову Змаја или Ршумовића… За Жексова (не)дела чула је цела нација од колевке, па до гроба. Мозгови су до те мере испрани да више не рзликују квалитет од шунда.

Говна су одавно испливала на површину, праве журке, славе победу и смрде. Оно што ваља потопили су и уваљали у муљ, да се не разликује од околине, да се не види и не чује, да ћути у ћошку и чека да оде из државе која га више не жели.

Устоличени режисер српске (не)културе, комфорно се усталио у сваком режиму. Подржава победника, убија наду добрим дрогама за успављивање сећања, ослања се на базичне инстинкте народа И удара ниско. Он уме И зна, он се сналази И кад не зна. Њему се може. Од малог Мириног И „Јул је кул!“, до телевизијског магната. Мало ли је?!

Писала сам прошле године о разлозима због који би дотични требао да одговара пред Богом и законом, образложила разлоге таксативно. Људи се сложили, подигла се нека прашиница… И ником ништа. Сада када а гледам онако опуштеног у својој мегаломанији , поново се подсећам да он може, јер добија од државе, а држава добија од нас. И може, јер добија директно од оних који не могу без хероинске зависности од глупости.

Да закључим овогодишњи ламент над новом сезоном бљувотина Пинкове телевизијске умоболије – сачувај Боже и дај нам памети да сами себи лупимо шамар и отрезнимо се, јер доста је било!

Извор:
КОНКРЕТНО