Унеско и Русија. Технологије разарања породице

Аутор: Проф. Ања Филимонова

УНЕСКО И РУСИЈА: ИДЕОЛОГИЈА И ПРАКСА, 1991-2019 г.

Савремени поглед на свет –  то је целокупност одређених културно-цивилизацијских параметара. Културно-цивилизацијски параметри – то је идеологија. Енглеска и Америка су центри израде глобалних идеолошких доктрина, формирања идејног мејн-стрима. Те глобалне доктрине имају одређени утицај на усмеравање развоја целог човечанства… Политика Русије треба да буде  усмерена на развој суверене, самосталне цивилизације, која умножава наслеђе предака а не на наркотичко-дигитално-содомитско небиће. УНЕСКО није та изузетно хуманитарна организација, за коју се издаје. Она има, пре свега, озбиљне идеолошке задатке, усмерене на подривање, разводњавање и ликвидацију конзервативних хришћанских вредности…

1. УЛОГА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА
2. На значај УН је јасно указао један од руководилаца одељења УНЕСКО, Пјер де Сенарклен: „Права власт УН није у конкретним политичким одлукама, које често немају озбиљан значај, већ у идеолошким функцијама, у политичком утицају, које проистичу из њиховог ауторитета као легитимне инстанце. УН, као и специјализиране институције политичког карактера, имају као мандат пропаганду одређених идеја и одређених вредности.“
3. УЛОГА УНЕСКО

• Данас је УНЕСКО – водећа међународна организација у области хуманитарне сарадње „лабораторија идеја, институција која поставља норме, центар размена информација, катализатор међународне сарадње у хуманитарној сфери“
• УНЕСКО је мрежна организација, која осим штаба у Паризу има и разгрнату мрежу бироа, института и центара, по целом свету. Са њима сарађује преко 600 најауторитетнијих невладиних организација у области образовања, науке, културе, као и омладинске, женске и друге организације.
• Устав УНЕСКО је писан после 2. Св. Рата и он је призивао да се обезбеди мир средствима хуманитарне сарадње.
• Устав УНЕСКО гласи: „Организација поставља себи задатак да сарађује у учвршћивању мира и безбедности, путем проширивања сарадње народа у области образовања, науке и културе, у интересу обезбеђивања свеопштег поштовања правичности, законитости и права човека, као и основних слобода, које су проглашене Уставом Уједињених нација, за све народе, без обзира на расу, пол, језик или религију“.
• За реализацију одлука Конвенције 1972. створен је систем, који се састоји из неколико структура: Фонда светске баштине, Комитета светске баштине и Центра светске баштине који са своје стране, изграђују још више разгранату мрежу међународних организација за заштиту светске баштине. Али, приметимо одмах занимљиву чињеницу: сваке године Фонд светске баштине добија само око 4 милиона долара. То је симболична сума.

3. УНЕСКО И РУСИЈА

Приметимо само најосновније чињенице:

1. Од тренутка свог ступања у УНЕСКО у априлу 1954. СССР је био постојани Члан извршног одбора организације.
2. Од децембра 1991. Русија узима место у организацији у својству државе-наследника С. Савеза. Русија је постала учесница конвенције „О заштити светске културне и природне баштине“ 1988. Од тог тренутка у Списак светске културне баштине (до 2014) било је унешено САМО 26 руских објеката. До 2015. Русија по тој основи заузима 9. место (27. објеката укључујући и Херсон), испред ње су Италија (50), Кина (47), Шпанија (44) Француска (39), Немачка (39) Мексико (32), Индија (32) и Велика Британија (28). Та чињеница говори сама за себе.
3. 2011–2012 само је Русија одговорила на призив УНЕСКО и учествовала у обнови оштећених културних и историјско-архитектонских соменика на територији Косова (Србија), одвојивши за те циљеве 2млн долара. Сви објекти су били рестаурирани.
4. Данас је Русија узела на себе обавезу по основи већине међународних докумената, које је усвојила та организација.
5. Главни правац сарадње, како се види из вишеуказаних чињеница, није у културној области, већ у сасвим другим областима. Русија пре свега учествује у таквим пројектима Унеско, као „Образовање за све“. „Информација за све“ или „Човек и биосфера“. То су сфера образовања и сфера неке нове, комплексне идеолошке парадигме.
6. У сфери образовања треба приметити такве чињенице као: у Русији ради 56 универзитетских УНЕСКО катедри, ради 291 школа повезана са овом организацијом.
7. Међу примерима најуспешније сарадње руских региона са УНЕСКОМ можемо да издвојимо Ханти-Мансијски аутономни округ  – Југру. Од 2007. У овом региону ради Одељење Комисије РФ за послове Унеско, и успешно се реализују програм: „Образовање за све“ и „Образовање током целог живота“ и други пројекти организације. 2008. при Југорском државном универзитету, отворена је одвојена Унеско катедра.

Трансформација савременог погледан на свет: идејни, културно-цивилизациони, политички аспекти.

1. У савременом погледу на свет формирана је доминантна, глобална идеологија, која на први поглед изгледа веома хумана, прилагодљива, која задовољава потребе човека, без обзира на његове личне и религиозне погледе. Али то је само на први поглед.
2. Под површинским слојем иду дубински слојеви. То су: историјска прејемност идеолошких доктрина (савремени идејни дискурс не виси у ваздуху, није пао са Јупитера, он има историјске корене); постоје конкретни људи, који су фирмирали ту идеологију, притом они често не представљају само себе лично, већ одређене институције, не митолошке, већ реалне, као и интересне групе.

У складу са тим, трећи фактор у изради идеолошких конструкција – то су званичне и незваничне установе (центри силе) тј. владини и не владини фактори међународне политике. На тај начин, о савременим идеолошким процесима не треба судити по информацијама на званичним сајтовима, већ искључиво по конкретним делима тих организација, идеологији, коју она промовише, као и људима и организацијама, који стоје иза ње.

Инструменти борбе:

1. Хришћански морал се замењује новим етичким нормама: „правима човека – људским правима“: „пројављивати сва права Човека… тражити за Човека да он поседује сва своја права, чије би лишавање представљало узурпацију, против које су допустива сва борбена средства“.
2. Други инструмент те борбе је просветитељски „рационализам“, који дозвољава да се супротставе вера и знање, као и да се наука претвори у супротност религији.
3. Центри просветитељског рационализма тј „технолошке религије“ су Енглеска, Француска и САД, притом је у Америци о прешло у прави култ технолошког савршенства. Амерички познавалац религија Кетрин Албанез каже: „Ако би нека потпуно нова масовна религија и настала у Америци новог времена, то би била научна религија радикалног емпиризма“.
4. ДАРВИНИЗ АМ:

• Краљевско друштво је обезбедило дарвинизму моћну подршку.
• Већ први дан су били распородати свих 1250 примерака његове књиге, још док је аутор био жив – његова књига је изашла на друго место после Библије по превођењу на друге језике.
• Најактивнији популаризатор те теорије, био је назван „Дарвинов булдог“, био је биолог и масон, члан Краљевског друштва Томас Хаксли, деда познате браће: биолога Џулијана и писца Олдоса Хаксија.
• Утврђивање дарвинизма десило се, не захваљујући његовој научној вредности, већ као резултат примене манипулативних технологија у идеолошке сврхе¸будући да је он био потребан ради борбе са хришћанством.
• Еволуционизам је постао највећи фалсификат у историји науке, лаж, која је пуштена да би се утврдио тзв „научни поглед на свет“, као систем чврстих постулата, који одбацују идеју Бога као Творца.
• Антрополог Мајкл Вокер: „Неизбежан је закључак да се многи научници и технолози клањају Дарвиновој теорији само зато што она искључује Творца из још једне сфере материјалних појава, а никако зато што она изграђује складну парадигму истраживачких правила у науци о животу и Земљи“.
• Философ-еволуциониста Тејар де Шарден: „Шта је еволуција: теорија, систем, хипотеза? Никако. То јенешто много више, то је заједничко понашање, пред којим треба да се поклоне и коме треба да одговарају од сада, да би биле истините, све теорије, све хипотезе.
• Познати биолог Е. Мајер каже: „Еволуција је поглед на свет савременог човека“.
• Карл Попер је такође изјавио да је еволуционизам не доказана научна теорија, већ метафизички прогам истраживања.

Закључак о дарвинизму:

1. Теорија еволуције је била претворена у религиозну догму, која не дозвољава било какву рационалну критику и која не признаје научне критеријуме.
2. Рационализам са његовим прослављањем људског разума је испунио свој задатак у подривању религиозног поимања света, наука је ставила под сумњу постојање духовне области као такве.

После Другог светског рата створене сумеђународне институције док је истовремено, ишло формирање нових идеолошких система. Период хладног рата карактерише то да се идеје пропагирају путем науке, уметности, философије, књижевности, филмске уметности, штампе.

5. У НЕСКО:
6. Одлука о стварању Унеска била је донета на сусрету министара образовања земаља савезница, које су се састале у новембру 1942.г.у Лондону ради разматрања извештаја комитета под руководство Џорџа Гилберта Мјуреја, првог председника Лиге народа. Он је био члан Велике ложе Енглеске, Фабијанског друштва, Паневропског покрета, био је члан Друштва психичких истраживања, које се бавило изучавањем паранормалних појава (телепатије, екстрасенса, левитације и др.)
7. Унеско је наследник Међународног института интелектуалне сарадње у Паризу, које је извршно тело специјалног комитета Лиге Народа.
8. Први Генерални секретар Унеска био је унук Томаса Хакслија, члан Лондонског краљевскод друштва, Фабијанског друштва и Британског еугеничког друштва, биолог-еволуциониста, присталица природне селекције, глобалиста Џулијан Хаксли (1887-1975).
9. Њихов циљ је био да се обезбеди „интелектуална и морална солидарност човечанства“ помоћу образовања, науке и културе.
10. Програм и политику ове организације, Хаксли је конкретизовао у раду „УНЕСКО: циљеви и философија“, у ком је тврдио да он „треба да се ослободи од сваког искључивог или надземаљског виђења“ (тј, да  буде чисто земаљска, прим. прев.), и да се заснива на светском хуманизму и да происходи из еволуционистичког приступа.
11. Хаксли је то називао еволуциони хуманизам, у коме „појединци могу да достигну стање своје потпуне остварености кроз превазилажење самих себе“.
12. Еволуционистички хуманизам, Хаксли је поимао као сједињење науке и религије, али се ту религији давала потчињена улога, јер је заправо наука требало да одређује какве пројаве религије су „интелектуално допустиве и социјално пожељне“ са тачке гледишта људског напретка.
13. Као еволуциониста, Хаксли је нашао једномишљеника у лицу Тајара де Шардена – католичког философа, језуиту, који је прилагодио католичко учење теорији еволуције и постао један од твораца теорије ноосфере. Хаксли се са њим лично познавао и према његовим радовима је имао „буквално мистички доживљај“. Али, ако је овај последњи радио под ознаком хришћанства, Хаксли је отворено тврдио: „Или Дарвин или Бог!“.
14. Одређујућа и управљајућа сила те еволуције постао је сам човек, који је заузео место ранијих богова, и да би одредио њен коначни циљ, Хаксли уводи израз „трансхуманизам“.
15. Трансхуманизам – то је пре свега, религиозни покрет, који је формиран на идејама телеме, енглеског окултисте Алистера Кроулија, који је  прогласио апсолутну слободу од Бога.
16. Напредак еволуције логично одређује и нови морал: „Овде нема апсолутне истине и морала… Неки људи требало би да буду удаљени од вршења друштвених функција: христијанизовани астеник,претерано ревносни фанатици, преплашени претерано строгим моралом – подобни људи треба  да буду удаљени од испуњавања таквих дужности као што су: судија, предавач, магистар, управник“.
17. Нарочита пажња у раду се поклања „изучавању и примени психоанализе и дубинске психологије… да би учинили свет срећнијим и ефективнијим“, као и еугеници, у којој је Хаксли видео науку о очувању човечанства у јединству са биосфером.
18. Исходећи из тога, овај „велики хуманиста“,  забринут због негативног утицаја демографског развоја на околину и културу, тврдио је  да „свест о чињеници да постоји оптимална бројност становништва у односу на социјалне и техничке услове, заправо је први неопходни корак према контроли над становништвом“. О „недостојнима“, он је писао: „Најнижи слојеви друштва, они који су генетски најмање обдарени, не треба да имају једноставан приступ помоћи, сарадњи и болницама, јер ће то уклонити и последње утврђење природне селекције, дозволивши деци да се исувише лако рађају и преживљавају“.
19. Та „негативна еугеника“, добила је код  Хакслија облик борбе за очување природе, због тога је он познат и као „отац-оснивач“ савременог  еколошког покрета.
20. Унеско има главну улогу у преобликовању свести човечанства на основи догме о људским правима.
21. ПРАКСА:

1. Главно оружје постаје захтевање толеранције, и управо је Унеско придао томе некакво сакрално значење, доневши на својој Генералној конференцији 1995. год. Декларацију принципа толеранције.

• Она се поима као „одбацивање догматизма, одбацивање апсолутизације истине“, уместо којих се за природну норму објављују међународни правни акти у области људских права.
• Безрелигиозни плурализам и аморална толеранција.
• Закључак: Унеско спроводи свеопшту дехристијанизацију светоназора човечанства у складу са принципом „поредак кроз хаоса“, то јест путем декаденције.

1. Основа ове  идеологије изложена је у књизи Мерелин Фергусон „Завера  водолије“, индикативно је што та књига у немачкој и француској варијанти има наслов „Мека завера“. То јест, уништење хришћанства се спроводи неприметно, кроз његово раслабљивање под  видеом помирења и вођења „дијалога“ са другим религијама, при чему оно треба да сачува своје спољње „знаке вероисповедања“, док се унутрашњи садржај губи.

• Основни механизам за „уједињење“ религија су међународни самити религиозних делатника, који се одигравају уз подршку Унеска.
• Ради се, на првом месту, о Светским самитима религиозних вођа, као и о редовнимм форумима вођа ислама, хришћанства, јудаизма, шинтоизма, хиндузима и будизма, који се проводе у Астани, и чија је кључна идеја да „замени идеологију сукоба“ са „културом мира“. Форуми се одржавају од 2003.г. једном у три године, притом је други састанак одржан већ у специјално за  то саграђеној „Дворани мира и хармоније“.
• Та грађевина је направљена у облику пирамиде са светлећим врхом. Али не само та дворана, већ је и цео облик Астане, те прве престонице 21. века, која је један од највећих философско-футуристичкких пројеката, разрађен од стране водећег представника хај-тек архитектуре, енглеза Нормана Фостера – проникнут је  окултном символиком.
• Овде је 2010. одржано прво заседање Светског форума духовне културе (1000 делегата из 70 држава), које је спровела међународна организација основана 1989. „Мир кроз културу“. Аутор идеје је био Н. Рерих (чувени руски окултиста, прим.прев.) Његови учесници су се сложили да се „спасење“ човечанства налази на „глобалном, духовном и мисаоном нивоу (у ноосфери)“. И поставили су пред собом конкретне циљеве: да се оснује Инситут глобалног мира, Светски савет за етику и Светски савет за  културу, који би представљали све религије и философске светоназоре ради формирања „Светског духовног  друштва“.

То су све стратешки правци делатности Унеска.

Није  случајна  била одлука тадашњег руководства СССР да не ступи у ту организацију и наша држава није улазила у њу све до 1954.г.

7. Што се тиче духовне основа програма, које спроводе УН и Унеско, њега чини религија „Њу ејџ“ – „Ново доба“.

1. „Њу ејџ“ као покрет, почео је да се шири у периоду формирања поткултуре у САД, почетком 60-тих година.
2. Управо тада је у Калифорнији био основано прво Њуејџ друштво – Есаленски институт, који је поставио почетак за масовну интеграцију источњакчих духовних пракси у западну културу (од класиче јоге до шаманизма), као и употребе  наркотика, који су омогућили да се открије „нови пут“ до пробуђених психичких сила, до „проширења свести“ ради прелаза у „четврту димензију“.
3. Заправо се радило о експриментима над људском свешћу по методама Тависток института.
4. Нарочити допринос томе је  дао Олдос Хаксли, кога су сматрали оцем психоделичне  револуције.
5. Њега је у наркотике увео А. Кроули. Захваљујући њему и професору Харвардског универзитета Тимотију Лири, примена психоделика је почела да улази у моду.
6. Лири, кога су звали „пророком ЛСД-а“, и који је чак покушао да оснује „психоделичну цркву“, био је коришћен ради пропаганде нарко-културе у универзитетској средини. На пример Стив Џобс, један од оснивача Епла, као и Бил Гејтс, један од оснивача Мајкрософта, су говорили да је одлука да стекну психоделично искуство, била једна  од најважнијих одлука у њиховом животу.
7. Касније су међу „творце нове епохе“ ушл и и познати љубитељи супстанци које проширују свест – Сергеј Брин и Лари Пејџ – творци и оснивачи Гугла.
8. Својеврсни програм „Њуејџа“ је  постала књига сараднице  Стенфордског универзитета, Мерилин Фергусон – „Завера водолије“, изашла 1980.г. Фергусонова је прогласила почетак „смене парадигми“, остваривши синтезу стремљења према револуционарној измени свести и радикалних друштвених промена.
9. У основи „Њуејџ“ погледа на свет лежи кључна идеја окултизма – идеја „великог сједињења“ – претварање човечанства у један велики колектив са једном светском душом.  
10. Његов задатак  је  да производи идеје, које ће довести до промене људске свести, до толерантног понашања и поимања основа нове цивилизације.
11. Као резултат реализације тог „Великог васељенског плана“, биће установљен Нови светски поредак, са једном светском религијом, једним центром – владом и једним новим планетарним системом образовања.
12. Будући да такав поредак подразумева продужење космичког поретка, он ће претпостављати исту такву чврсту јерархијску организацију унутар јединственог човечанства.
13. Ова идеологија је прожета езотеријском мистиком, али позајмљује хришћанске појмове, чије је значење у потпуности изврнуто.
14. Доживљавање сличног искуства за њуејџера представља вишу истину, оно није повезано са моралним избором, он ствара сопствену реалност, будући да није ограничен вишим моралним законом. Отуда – пренебрегавање моралних норми и не примање морала уопште.
15. Будући да ће се улазак у „нову еру“ остваривати у складу са космичким законом, човечанство треба да одбаци све што га повезује са старом, хришћанском ером.

8. План је јасан, каква су средства за његову реализацију:
9. ВАЖНО: „Њу ејџ“ се труди да собом замени не само религију већ и науку.

• Како тврде истраживачи тих центара, њихов циљ је форимрање новог типа човека – homo noeticus, који ће заменити homo sapiens, и чије ће главно својство бити свесно управљање сопстеном еволуцијом, која се поима не просто као морални закон, већ и као нарочити „еволуциони механизам сазнања“.
• Тимоти Лири је схватио везу између истраживања халуциногена и информационе револуције. Он је назвао компјутер наркотиком данашњице, који ће ускоро изменити не само карактер међусобног општења, већ и самог човека. То ће се десити као резултат његове биомеханичке синтезе са компјутером. Лири је чак разрадио програмски језик под називом SKIPI (Super Knowledge Information Processing Intelligence). Њега је нарочито занимао интернет и мењање реалности.

Компјутерске технологије се користе против човековог природног стања, које се представља као лажна реалност.

2. Њу ејџ има сопствено схватање човека:

• Њу ејџ има учење о првом човеку као о богоподобном духовном андрогину, чија се целовитост, као последица материјализације, распада на две половине.
• Пол на тај начин постаје погрешна, мањкава ограниченост. Раздељеност, која човека доводи до смрти и распадљивости.
• Да би се спасао, човек треба да се врати у раније духовно стање целовитости и да се сједини са божанством.
• Сакривајући духовни смисао свог програма, њуејџери су користили могућности нових праваца социологије и психологије, које су тада биле у повоју, обукавиши те идеје у облик научних теорија и концепција, које су у потпуности одговарале духу времена.
• Међу њима је најзначајнија била концепција гендера (рода), разрађена крајем 60-тих, коју је први формулисао Џон Ман, Управо је он увео појмове „гендер“ и „гендерна улога“.
• Гендер означава социјално а не биолошки одређени идентитет, који је он разликовао од „биолошког пола“, који човек има по природи.
• Ускоро су те појмове почели широко да користе социолози и психолози.То им је дозвољавало да гледају на пол као на чисто социјалну појаву, која не зависи од природе већ од васпитања.
• Заставу у боји дуге, коју користе на парадама содомита, је разрадио амерички уметник-активиста Гилберт Бејкер, и она је постала симбол њиховог покрета. Фактички то је један од симбола Њу ејџа: помоћу дуге, у њему се означава мост између индивидуалне људске душе и „свеопштег над-разума“.
• Главно, што је ЛГБТ покрет добио, је почетак корените промене односа друштва. У америчкој психологији и социологији, престали су да их посматрају као болест или поремећај.

Ради дискредитације оних, који су критиковали или просто нису прихватали тај аномални покрет, амерички психијатар Џорџ Вајнберг је 1972. увео израз „хомофобија“, који означава ирационалне страхове.

• Притом су међу облицима, како се може испољавати хомофобија, убројани не само прогон и убиства већ и мржња исказана речима, подсмех и увреде речима. Дошло је дотле да су неки експерти почели да предлажу да се хомофобија класификује као „нетолерантно растројство личности“, заједно са расизмом и у блиској будућности ће за то моћи да смештају у психијатријску болницу.
• Свој главни пробој, ЛГБТ заједница је учинила већ у условима распада СССР, кад се западна концепција „људских права“ утврдила у својству јединог могућег система вредности.

9. ДАЉЕ:
10. 17.5.1990.г. Светска здравствена организација је искључила хомосексуалност из Међународне класификације болести.
11. Врата су отворена и ова патолошка појава је почела на Западу да се шири невероватном брзином.
12. ЛГБТ заједница је поставила као свој главни задатак „скидање са листе болести или девијације“ у свим националним државама, што је и почело да се догађа 90-тих година.
13. 1995.год. УН су унела нарушавање права ЛГБТ заједнице у списак нарушавања основних људских права.
14. Будући да истополни бракови полажу право на усиновљавање деце, то мења и карактер сродства, сахрањујући везу са биолошким родитељима и остављајући децу без корена.
15. То јест, законодавним актом они хоће да измене биолошку реалност и да саздају нови људски род.
16. Увођење појма „квир“ означило је прелаз на гендерну теорију, која већ говори о различитим типовима „гендерног идентитета“:
17. Нова концепција гендера, која је  постала плод квир-теорије, ратује за потпуно мешање полова, као и за неутрално одређивање пола, које одговара средњем роду „оно“ (енглеско „it“).
18. Те теорије су легле у основу пројекта тоталне светске револуције, која је управљена на „отуђење“ човека од његовог биолошког рода.
19. Па ипак, његове присталице се деле на две групе – у зависности од начина његове реализације. Једна се залаже за сакривено рушење културног и социјалног поретка, док је друга  изабрала максималистички приступ, одрицајући саму природу поделе и борећи се за  потпуну анархију.

Основно средство промене свести појединца је промена система образовања и његово подвођење под опште стандарде, норме и образце, чијим развојем и реализацијом се бави УНЕСКО.

• 1990.г. УНЕСКО је заједно са УНИЦЕФОМ, Светском банком и другим међународним организацијама, спровео Светску конференцију „Образовање за све“ у Патаји, на Тајланду. На тој конференцији је била донета „Светска декларација о образовању за све – оквири деловања за  задовољавање основних образовних потреба“, која је одражавала идеје Роберта Милера.

• Главни теоретичар трансформисања образовања са циљем достизања најбоље управљивости „капиталом рада“ у интересима транснационалног бизниса и светске елите, заменик генералног секретара ООН Роберт Милер, створио је програм „Светски распоред основних часова“. У њему су били изложени стандарди глобалног виђења света, који су требали да почну да се остварују почетком 2000.год.

1. 1999.г. Организација Уједињених Нација је прихватила иницијативу „Образовање за све“ (ОЗС), која подразумева „стварање глобалних образовних стандарда“ у свакој држави-чланици УН. После годину дана, 2000.г. УНЕСКО је означио 6 глобалних циљева светског образовања, који су укључивали „гендерну образовну равноправност“ и „гендер-инклузију“, које су све државе биле дужне да неизоставно достигну до 2015.год.
2. 2011. год. УНЕСКО  је провео у Паризу међународни скуп, посвећен „хомофобним подсмевањима у уџбеницима“. На том састанку је објављено да је главни циљ „Обазовања за све“ заправо увођење идеологије ЛГБТ у школске уџбенике тј. обавезно увођење идеологије хомосекуализма у све школске програме.
3. И одмах се „тотална гендеризација школских програма“ објављује као „мејнстрим“ светског школског образовања у специјалном извештају Унеска „Out in the Open“. Та вест била је званично објављена на састанку министара образовања разних држава.
4. Извештај Унеска од маја 2016. показао је да се он присајединио списку организација УН, које спроводе политику у корист лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и трансгендера.  

• У извештају се препоручује „план наставе и средства за учење, засновани на доказима, са поштовањем према сексуалној орјентацији и гендерном самоопредељењу/изражавању, укључујући представљање материјала у садржају и илустрацијама“.
• Извештај критикује „родно-специфичну униформму и фризуру“, називајући их „сакривеном хомофобијом и трансфобијом“.
• Извештај на 60 страна не спомиње узрастна ограничења за сексуалну самосталост или права родитеља.
• Закључак: организација УНЕСКО користи изругивање у својству предлога, да бираспрострањивалахомосексуалност међу децом. 
• Холанђани су платили Унеску. Донације холандске државе усмерене су на норамлизацију понашања ЛГБТ за границама Холандије. На сајту владе је писало: „Холандска држава подржава права гејева по целом свету.“

• Московски међународни салон образовања: април 2018. у сарадњи са Унеском, спровео је  догађај посвећен сексуалном образовању деце и омладине, пд називом: „Екосистем сексуалного бразовања“, чији је предмет разматрања било „Међународно техничкко руководство за сексуално образовање“, које је припремио Унеско.

• Циљ  организатора је  била  дискусија, по чијим закључцима ће бити „формиран списак препрека и предлога, који ће бити унети у основу комплексне резолуције“. Ко ће бити аутор те резолуције и шта ће бити њена основа, није саопштено.
• На дускусију нису биле пуштене организације, које су ставиле под сумњу неопходност уношења сличних програма у нашу земљу. Штавише, пре тога је био формулисан списак препрека, који смета увођењу сексуалног образовања у школама РФ: родитељи, учитељи и невладине организације, који су или недовољно обучени или су настројени против сличних програма.
• Представник Руске Федерације је званично изјавио да ће спровођење различитих одлука и препорука тог документа у Русији „довести до кривичног гоњења за тешке преступе, као што је развраћање омладине“. Јер, у суштини се ради о „праву“ детета да буде  развраћено.

• Такво образовање делује деструктивно на омладину. Наука такође потврђује, нпр. да је ниво оболелих од СИДЕ (о чијој се превенцији јако „брину“ сличне  организације), изузетно висок баш међу хомосексуалцима, међу којима је и висок проценат самоубистава, депресије и склоности према алкохолу и наркоманији.
• Па ипак, без обзира на то, већина федералних државних образовних стандарда, које поручује Министарство образовања и науке Русије, креирају се по плану Унеска, изван Русије.

Уместо закључка :

1. Добро организован квир-покрет је постигао да се појмови „гендер (род)“ и „гендерни идентитет“, утврде не само у социологији већ и у правној сфери, претворивши се у темељни елемент западног система вредности.
2. У стварности, придајући својим правима већ сакрални карактер, содомска мафија почиње да задобија црте религиозне заједнице.
3. Што је друштво толерантније, то су содомити нетолерантнији према њему.
4. Прикривајући се „људским правима“, они ликвидирају човека, саздајући уместо њега бесполно створење – античовека.
5. Саздајући своје „породице“, они ликвидирају породицу.

10. ЗАКЉУЧАК:

1. Политика Русије треба да буде  усмерена на развој суверене, самосталне цивилизације, која умножава наслеђе предака а не на наркотичко-дигитално-содомитско небиће.
2. УНЕСКО није та изузетно хуманитарна организација, за коју се издаје. Она има, пре свега, озбиљне идеолошке задатке, усмерене на подривање, разводњавање и ликвидацију конзервативних хришћанских вредности.

Предавање одржано у Руском дому 12/25.9.19. у оквиру Недеље породичног јединства, у организацији Породичног сабора.

Извор:
ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА