Плаћамо данак НАТО бомбама

Пчињски округ предњачи по броју оболелих од рака. Од НАТО бомбардовања 1999. године до данас знатно је повећан њихов број. Према подацима Завода за јавно здравље 1999. године у овом округу на 100.000 становника било је 194 мушкарца и 173 жене оболеле од канцера. Последња година за коју су рађени овакви подаци јесте 2010, и тада је забележен драстичан раст броја болесних. Од 100.000 становника тада је од рака оболело 292 мушкарца и 251 жена.

Многи стручњаци ово приписују бомбама са осиромашеним уранијумом, које су за време бомбардовања само у Врањском округу бачене на пет локација. Најјачи удар претрпео је телевизијски релеј на Пљачковици. Пензионисани генерал Слободан Петковић, стручњак за АБХ (атомско-биолошко-хемијску) одбрану, каже да је овај релеј био у тако лошем стању, да је могао да се сруши најобичнијом муницијом.

Уместо тога, планина Пљачковица испод које се простире Врање, потпуно је контаминирана. Тачан број метака које је НАТО испалио на репетитор на Пљачковици се не зна, мада се претпоставља да их је било више од 1.000. Стручњаци Института Винча, који су обавили деконтаминацију, од тога су извадили свега 50-ак комада. Осим Пљачковице, врха који са 1.096 метара надморске висине доминира над Врањем, у овом региону мапиране су још четири локације на које су НАТО авиони изручили муницију са осиромашеним уранијумом. То су Боровац и Череновац код Бујановца, те Рељан и Братоселце поред Прешева.

Унесрећене су стотине генерација које долазе, јер је осиромашеном уранијуму потребно пет милиона година да се разгради. У људски организам најлакше доспева респираторним путем, преко пијаће воде и кроз ланац исхране, па су до пре две године надлежне институције редовно испитивале квалитет воде у околна 32 бунара.
Ержика Антић, директорка врањског Завода за јавно здравље, каже да су налази воде до сада били уредни, без присуства честица осиромашеног уранијума.

– Узорковање није рађено од 2011, колико сам упозната због недостатка пара – изјавила је Антићева.

Пара нема ни за истраживања, ни за даљу деконтаминацију. Доктор Радомир Ковачевић, начелник Сектора за радиолошку заштиту Института „Др Драгомир Карајовић“, каже да забрињава чињеница да нема потребних средстава за стални мониторинг угрожености здравља барем ризичних група становништва, као ни за мониторинг подземних вода и угрожености биљног и животињског света.

– Уношење осиромашеног уранијума у ланац исхране је реална опасност. Мониторинг је до сада рађен несистематски, од случаја до случаја. Последице контаминације животне средине осиромашеним уранијумом биће дуготрајне и многобројне. Честице осиромашеног уранијума унете у организам могу изазвати разне штетне ефекте. Особе које бораве у контаминираним подручјима у великом ризику су да оболе од канцера лимфних жлезда, крви, плућа и дојке – истиче Ковачевић.

И из Друштва Србије за борбу против рака упозоравају да је алармантан раст броја оболелих, те да се очекује наставак таквог тренда који је директно повезан са присуством осиромашеног уранијума у земљи и ваздуху Пчињског округа.

– Нису у праву стручњаци који тврде да епидемија малигних болести у последњој деценији нема никакве везе са 15 тона осиромашеног уранијума које су, за 78 дана бомбардовања, бачене на нашу земљу, углавном на Косову и рубном подручју Пчињског округа – изјавио је председник овог друштва Слободан Чикарић.

Контаминирани људи

– Запослени у Институту „Др Драгомир Карајовић“ током 2002. године урадили су интерно истраживање у реону Врања. Том приликом дошло се до поражавајућих резултата о интерној контаминацији становништва уранијумом. У једном случају је утврђена енормна контаминираност, а реч је о човеку који је радио на деконтаминацији око једног бунара – каже Ковачевић.

Застрашујући подаци

Мерни инструменти Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије неколико година уназад показују да је Врање, уз Винчу и Косовску Митровицу, град са највећом радиоактивношћу у земљи. Подаци са уређаја постављеног у дворишту Хидрометеоролошког завода близу фабрике Заваривача 2009. године, када је почео да функционише систем ране најаве радијацијског акцидента, учитавају се на сваких пола сата, а просечна вредност гама зрачења у Врању износи 137 нСв/х (наносилверта на час), а у Винчи 127 нСв/х, сасвим довољно за пристојну дозу панике.

ВЕСТИ