Косовски избори на којима Срби немају избора

У оквиру припрема за тзв. косовске ванредне парламентарне изборе, заказане за 6. октобар, Канцеларија за Косово и Метохију је у српским срединама на КиМ покренула предизборну кампању под називом „Сигуран глас за Српску листу“.

Овом кампањом се сви српски грађани, а посебно они запослени у институцијама Републике Србије, позивају да изађу на тзв. косовске изборе и гласају за Српску листу. Као гарант томе од запослених се тражи да се на то унапред обавежу својим потписом на листи „сигурних гласача“, у коју уписују и своје бројеве телефона. Овога пута су наше државне власти отишле и корак даље, па од запослених захтевају да осим за себе, гарантују да ће и сви пунолетни чланови њихових породица, који имају право гласа, такође гласати за Српску листу, те стога захтевају да и њихова имена и бројеви телефона буду уписани на поменуту листу.

С тим у вези, ових се дана руководиоци српских институција на КиМ утркују у томе ко ће од њих да, матичним јединицама локалне самоуправе, које су задужене за спровођење поменуте предизборне кампање, достави дужи списак „сигурних гласача“.

Нико не сумња да ће под оваквим околностима Српска листа и овога пута убедљиво победити, када су у питању српске политичке странке и да ће председник Вучић такву изнуђену победу поново приказати као постизање јединства међу косметским Србима у подршци својој политици према Косову и Метохији.

Међутим, свима је одавно постало јасно да Српска листа не представља аутентичне интересе Срба са КиМ, већ интерес власти у Београду и да је њена продужена рука.

Застрашивање Срба да гласају за Српску листу, започело је још током лета када су директори српских школа позвани на некакав састанак на Копаонику, где им је из уста државне мафије (читај: Милан Радоичић), између осталог, речено да и под претњом отпуштања са посла приволе своје подређене да гласају за Српску листу. Страх од државе, који су Срби наследили из доба комунистичко-социјалистичког уређења земље, пресудан је у доношењу одлуке о изласку на косовске изборе, тим пре што садашњи режим у Београду користи много огољеније методе за дисциплиновање и контролу народа. А како и не би кад у тој истој власти седе људи са купљеним и фалсификованим дипломама, којима недемократске методе застрашивања народа нису стране, обзиром да и сами потичу из тајкунско-криминалног миљеа где је све дозвољено зарад останка на врху, нити се пак труде да их прикрију или камуфлажом конвертују у политичку коректност.

Масовном медијском денационализацијом, власт покушава да преостали, незаведени део српског народа учини подесним себи и избрише му сећање на националнe, породичне и хришћанске вредности и претвори га у зомбираног гледаоца риалити програма, који слепо верује у све оно што види на телевизији и који уместо достојанства, духовности и виших људских идеала и вредности, увек бира пуку материјалну егзистенцију, коју му власт намеће као једину вредност за коју се вреди борити.

Запад засигурно примећује недемократско и уцењивачко опхођење званичног Београда према косметским Србима али им то не смета све док Београд води дефанзивну политику према тзв. Косову са прикривеним наговештајима признања његове независности на целој или готово целој територији.

Изморени Срби, растргнути двадестогодишњим мрцварењем у троуглу између Албанаца, западних центара моћи и своје државе, принуђени су да испуне изборна очекивања своје државе, иако дубоко у себи осећају да се та она све више поклапају са очекивањима Албанаца и Запада.

Када би српски народ на челу државе препознао истинске патриоте и национално свесне, државно одговорне политичаре, уместо садашњих, који се слепо клањају „Западу“, сам би знао шта му ваља чинити и шта је најбоље за српске интересе и не би било потребе да га власт присиљава на било шта.

Главни мото подстрекивања Срба да изађу на претходне косовске изборе био је да се спречи формирање Косовске војске, да би управо Српска листа својим пасивним учешћем у косовском парламенту, индиректно потпомогла тај процес.

Једна од главних парола у позиву за излазак на садашње косовске изборе је борба за опстанак српског народа, иако ником није јасно које ће то инструменте српска држава моћи да користи у борби за опстанак, после потписивања “Бриселског споразума“ и многих других непотребних уступака учињених Албанцима.

Силовање српског народа од стране тоталитарних режима никада није донело добра српској држави, па неће ни сада по питању присиљавања косметских Срба да изађу на тзв. косовске изборе.

СНВ Срби на окуп