Шта се заправо може лечити матичним ћелијама

Медицински оправдано је само фомирање јавне-породичне банке крви пупчаника, а у појединим земљама, као што су Француска и Италија, законом је забрањено формирање приватних банака крви пупчаника

Суспендовање дозволе за рад швајцарској компанији „Крио сејв”, која послује и у Србији и којој је поверено на чување око 10.000 узорака матичних ћелија крви пупчаника наших беба, отворило је осим питања судбине поверених матичних ћелија, и питања – колико је медицински оправдано чувати крв пупчаника у приватним банкама и како је та област регулисана у другим земљама?

Родитељи у Србији су за чување тог биолошког материјала компанији „Крио сејв” плаћали око 1.800 евра. Крв пупчаника беба узимана је на порођају, а затим транспортована на чување у банку у Швајцарској. У Србији постоји још шест приватних банака крви пупчаника.

Једина породична банка крви пупчаника формирана је у Институту за мајку и дете 2009. године и у њој је до сада прикупљено, обрађено и ускладиштено више од 80 узорака и сви трошкови иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање.

Начелница Одељења за трансплантацију коштане сржи Инститиута за мајку и дете проф. Драгана Вујић каже да је у појединим земљама, као што су Француска и Италија, законом забрањено формирање приватних банака крви пупчаника, а у неким земљама законом је предвиђено да приватне банке морају да испуњавају исте стандарде као јавне, односно породичне банке.

„У многим земљама широм света се јасно говори шта је медицински оправдано, а шта не. У неким документима ЕУ, који су објављени почетком двехиљадите, јасно стоји да је медицински једино оправдано фомирање јавне-породичне банке крви пупчаника”, каже Вујић за Танјуг. Често се може чути као аргумент за чување матичних ћелија пупчаника у приватним банкама да се тим ћелијама може лечити инфаркт срца или леукемија.

Вујић наводи да матичне ћелије из крви пупчаника нису стандардна терапија у лечењу инфаркта миокарда, да се остављене ћелије у приватним банкама чувају 20 година, а да је мала вероватноћа да неко добије инфаркт у првих 20 година живота.

Додаје да је тачно да се неки облици леукије лече пресађивањем „крвотворних матичних ћелија” али се за то користе ћелије друге особе, а не властите, јер је важно да у процедури трансплантације буду покренути и имунолошки механизми, што је могуће само давањем ћелија друге особе, да би те имунолошке реакције додатно очистиле организам од леукемијских ћелија.

Вујић подсећа да постоје три врсте банака крви пупчаника: јавна, породична и приватна. Медицински је, како каже, оправдано формирање јавне и породичне банке крви пупчаника које се увек заједно формирају.

Пре рођења детета будући родитељи дају сагласност да по рођењу детета, након пресецања пупчане врпце, из остатка пупчане врпце и постељице може прикупити крв, обрадити, издвојити ћелије са једним једром (где се налазе и крвотворне матичне ћелије), замрзнути и чувати у јавној банци за потребе лечења сваког коме одговарају.

„Тачно је да у крви пупчаника осим крвотворних матичних ћелија има и других матичних ћелија, али њихов број је занемарљив. Тачно је да ћелије могу да се умножавају, али не бескрајно пута, јер после одређеног броја подела могу настати значајни поремећаји у самој ћелији, да промени ћуд и добије, рецимо, одлике малигне ћелије или да изгуби функцију”, појашњава Вујић.

Додаје да запремина крви, која се прикупи из остатка пупчане врпце и постељице, није велика и да је у најбољем случају добијени број крвотворних матичних ћелија из једног узорка довољан за пресађивање коштане сржи особе која има до 40 килограма. За болеснике који су тежи потребна су два узорка крви пупчаника.

Породична банка, наводи, такође је медицински оправдана. Родитељи деце која имају обољење које се лечи пресађивањем коштане сржи су мотивисани да приликом рађања следећег детета оставе крв пупчаника за лечење болесног детета и та врста банака се назива породична банка. У свету је урађено више од 20.000 трансплантација применом крвотворних матичних ћелија из крви пупчаника.

Према подацима у стручној литератури вероватноћа да крв пупчаника остављена у приватној банци буде искоришћена је мања од 1 према 2500.

Крвотворне матичне ћелије, које се могу добити из костне сржи, периферне крви или крви пупчаника, се користе као стандардна терапија за лечење само неких облика леукемија, само неких облика рака лимфних жлезда, мијелодисплазног синдрома, неких урођених и стечених слабости костне сржи, неких облика урођене слабости имуног система, неких урођених малокрвности и неких урођених болести таложења.

„Све друго, као што је лечење церебрале парализе, шећерне болести се не лечи крвотворним матичним ћелијама. Такав вид терапије се може применити само кроз одобрене, контролисане, клиничке студије јер једино тако се може сагледати сва добит терапије и могућа бројна нежељена дејства”, појаснила је наша саговорница.

Те клиничке студије су тренутно у првој или другој фази испитивања, а да би било могуће рећи да је терапија безбедна потребне су четири фазе испитивања, а некада је потребно и по 20 година до завршетка четврте фазе испитивања.

Трансплантациони тим Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић” је у мају 2017. године први пут применио крвотворне матичне ћелије из пупчане врпце које су чуване у породичној банци, код детета које је боловало од једног облика урођене малокрвности и у новембру 2017. године код другог детета са урођеном болешћу метаболизма, где су ћелије добијене преко међунарених јавних банака крви пупчаника. Оба пацијента данас се одлично осећају.

Извор:
ПОЛИТИКА