Да смо се држали српског становишта и Православља – не би било трагедија 1914–1918, 1941–1945, 1991–1995.

Аутор: Марко Пејковић

• Рат који је избио по нас превремено и кога смо водили са циљем да убијемо сами себе (идентитетски и верски). Није нам био потребан Беч да нас уништава, сами смо кренули путем самоуништења

Интересантно је да је неколико дана пред Сарајевски атентат 1914. српска влада на челу са Пашићем потписала Конкордат са Ватиканом. Раније сам мислио да је он садржавао мање-више неутралне одредбе. Типа да римокатолици имају права да сами организују своје школе, верске установе под условом да су лојални властима и слично. Међутим, није тако. Малопре сам погледао одредбе тог Конкордата. Србија је обећала папи да ће она финансирати новопостављене бискупе. Додатно, Србија је обећала да ће она финансирати делимично и сјеменишта за будући папски клир и то не за децу странаца, већ ни мање ни више за „српске дечаке“. Тиме је Србија активно финансирала папски прозелитизам и римокатолицизам изједначила са Православљем, тј. положај папе и београдског Митрополита у Србији. Конкордат је глат прошао у Српској скупштини, тако да је ратификован без проблема. И то у истој оној скупштини која је рекла да је главни ратни циљ Србије не уједињење свих Срба, већ Срба и Хрвата и Словенаца…

Гле чуда! Пашић и други политичари су пре и након Конкордата говорили да је он средство југословенске политике које је имала за циљ да придобије римокатолике Аустро-Угарске да пређу срцем и духом на српску страну (sic!). Храни пса да те уједе!

Други Конкордат из 1937. је хтео да иде и корак даље и да Папу издигне из равноправног статуса, тако да има највише права у Краљевини Југославији у односу на све друге верске лидере. Није јасно зашто је то био сигнал за узбуну народу, а онај из 1914. није. Ако већ мислиш да си равноправан са Папом, то је исто као да си под њим. Православље мора бити изнад свих вера, а прозелитизам других вера као минимум не сме бити пропагиран од државе. Додуше, Конкордату који ће бити усвојен тек 1914. се свим силама деценијама пре тога одупирао митрополит Јовановић до своје смрти, али и архимандрит Нићифор Дучић и друге владике. А обичан народ у то време без радија и са ниском писменошћу вероватно није ни знао шта се дешава (за разлику од 1937). Изгледа да су духом изопачени српски политичари и опака интелигенција искористили предвечерје рата и хаос који је настао Сарајевским атентатом да прогурају тај Конкордат без роптања народа и Цркве у том кратком временском размаку.

Први светски рат је тако заиста био заслужена казна за Србију због греха српске елите не према Аустроугарској, Немачкој или коме већ, већ због греха самопорицања које је деценијама пре 1914. заиста узело маха у школованим главама које су се враћале са Запада (технику и механику је добро што су увозили, али друштвене вредности и идеале није требало да доносе). Рат који је избио по нас превремено и кога смо водили са циљем да убијемо сами себе (идентитетски и верски). Није нам био потребан Беч да нас уништава, сами смо кренули путем самоуништења. Као пресликано из Пролога када вл. Николај каже да Бог зна да казни и добар и побожан народ, само ако су политичке вође изопачене. Да смо се слепо држали српског становишта и Православља – ништа од трагедије 1914-1918, 1941-1945, 1991-1995 не би било.

Извор:
БАЛКАНСКА ГЕОПОЛИТИКА