Дилетантизам СНС-а и Трг Републике

Реконструкција Трга Републике права је слика непособности Српске напредне странке: без плана, са сталним импровизацијама, нестручњаци воде послове, бескрајно лагање како би се хвалили или оправдали, прекорачење свих трошкова…

Задржаћу се само на саобраћају. Централна концепцијска идеја била је претварање Трга у пешачку зону, уз забрану приватног саобраћаја и измештање градског саобраћаја у околне улице како би што мање сметао. Студентски трг, где се до сада налазила окретница тролејбуског и аутобуског саобраћаја, требало је да буде претворен у пешачку зону, а такође и Васина улица која повезује ова два трга. За нас који станујемо у непосредној близини то би било одлично решење. Ево слике плаираног изгледа Студентског трга:

Није лоше.

А где ће бити премештена окретница бројних тролејбуских и аутобуских линија ГСП-а? У Дунавску, преко пута постојеће тролејбуске гараже. Разумно. А како ће стизати до тамо? Е, ту настају нерешиви проблеми. Први план је – Француском, па Дунавском. Међутим, то се не може извести лако и брзо пошто би требало проширити обе улице са две на четири траке, што уопште није започето, а Трг Републике је већ био у фази реконструкције. Чак ни имовински послови за локацију окретнице нису окончани, како је саопштено, а не знамо ни да ли су започети. Наравно, ни контактна мрежа није постављена. А још: уска, а лепа Француска била би уништена сечењем дрвореда и проширењем коловоза са две на четири траке. Страшно, на шта су указивали грађани.

А како ће се стизати из Коларчеве до Француске? Тргом Републике, што би нарушило пешачки концепт Трга? Не, мајстори СНС-а су смислили још једно генијално решење: из Коларчеве десно у Македонску, па лево у Браће Југовића, па десно у Француску. Само су превидели да би се ту овако скренут градски саобраћај са великим бројем линија и возила секао са важним улицама Дечанском и Деспота Стефана, где су и сада, без новопреусмерених возила ГСП-а, огромне гужве и приватних кола и аутобуса ГСП-а. Ваљда се неко у последњи час досетио овог проблема, па је варијанта јавно одбачена.

Није још крај лутања Весића и екипе док грађевинци споро стављају плоче на Трг. Мајстори из СНС-а смислили су ново генијално решење, којим би заобишли Трг Републике и Француску: да отерају тролејбуски саобраћај једном постојећом трасом (Таковском) до Цвијићеве, па да онда изграде нове жице преко Деспота Стефана до Дунавске. Да поменемо само један проблем:  тада тролејбуси не би стизали до Теразија, већ само до Лондона, тако да би слабо обављали саобраћајну функцију. А и нова тролејбуска раскрсница код Лондона (скретање Милошева-Краља Милана) кочила би и иначе загушени саобраћај у овим важним централним улицама.

И тако, незналице на челу са Весићем лутали су током прве половине ове године смишљајући све генијалнија решења за градски саобраћај, за која и лаик види да су глупост.

Најзабавнији детаљ везан је за контактну, тролејбуску мрежу. Скинута је са Трга као непотребна у априлу ове године, да би у августу била враћена на место, а без велике помпе. Тада су већ решили да напусте све изванредне планове, које смо поменули, и да тролејбусе и аутобусе који долазе преко Теразија усмере старим путем – преко Трга Републике на Студентски трг.

Другим речима, реконструкција Трга Републике започета је без икаквих озбиљних припрема на плану градског саобраћаја, већ се кренуло са идејом да се током радова  смисли и изведе неко решење (ето, зато је планирано више од годину дана за доста једноставну реконструкцију Трга!). Ова неспремност потврђује теорију да је реконструкција Трга Републике започета наврат-нанос ради онемогућавања шетњи опозиционо расположених грађана.

И тако – све је по старом. Нигде најављене пешачке зоне: ни Трг, ни Васина, ни Студентски трг то нису, већ саобраћај и даље иде туда, баш као што је и до сада ишао. Суштински гледано, а са саобраћајног становишта, реконструкција Трга свела се на кречење, додуше скупо.

Да не грешим душу: постоје две ситне разлике и обе су глупе. Прво, да би очували привид пешачког карактера Трга, завели су „зону успореног саобраћаја“, и то тако што су на Трг ставили грубу калдрму која присиљава возаче да возе јако споро како не би уништили своја возила. Бицикли чак не могу преко те калдрме. Глупо решење на важним саобраћајницама резултирало је незадовољством возача и, још важније, гужвама у саобраћају. А пешаци нису ништа добили, пошто на калдрми возачи имају предност. Друго, да би проширили тротоар пред Народним позориштем сузили су везу Васине са Тргом са четири на две траке, па су још на семафору пред Позориштем велику предност дали пешацима. Резултат: енормне гужве у Васиној, на Тргу и шире. Дилетанти, који не умеју да елементарно реше саобраћај.

Нови циркус долази на крају: Неко (Вучић?) схватио је да је решење глупо, па је наредио да се груба калдрма замени равним коцкама ради убрзања саобраћаја. Операцију изводи, ко би други, Весић. Наређује замену и тврди да је кривац за грешку са коцкама извођач, који ће и платити замену. А извођач Штрабаг одмах прихвата кривицу и изјављује да је спреман да изврши замену на свој трошак. Нечувено!

За штету не може бити крив извођач пошто он не  одлучује о материјалу од кога се прави коловоз, пошто је то посао пројектанта, а у крајњој линији наручиоца (ако није било пројекта, што је у Београду могуће). Док је градским властима (Весић, градски архитекта) ова калдрма била одличан материјал за „зону успореног саобраћаја“, док су се хвалили, нису надападали извођача, већ тек када су се виделе последице њихове генијалности.

Још је забавнија реакција извођача, који прихвата грешку и хоће да је плати уместо да иде на суд да заштити своје интересе и репутацију. Очигледно је Штрабаг лако капитулирао под притиском власти, а о чему се конкретно ради вероватно никада нећемо сазнати. Можда ће СНС дати Штрабагу компензацију на неком другом послу. Или је Штрабаг од раније блиско повезан са разним властима на Балкану, чак и власнички, о чему се одавно шушка у чаршији.

И тако, радови на реконструкцији Трга Републике нису завршени ни после свечаног отварања саобраћаја. Све време их је пратио дилетантизам како градског менаџера Весића, тако и градског архитекте Марка Стојчића изражен почетком радова у тренутку када ни елементарне припреме нису урађене, па су се доносили и мењали планови најважнијих саобраћаних решења ad hoc, током извођења радова, да би се на крају добило ИСТО, оно што се и до сада имало. Толико је великих речи утрошено како би се најавила револуционалрна решења у корист пешака, житеља модерне, функционане вароши, а да се на крају све врати на старо, постојеће, само уз расипање пара. Град се  показао врло жилавим: ни “инвентивни” дилетанти нису успели да га упропасте, а да цена очигледно не буде превисока.

Извор:
СРБИЈА И СВЕТ