Проблеми данашњице – загађеност воде

1-1

Због чега човек не чува планету Земљу? Да ли је могуће да смо постали толико неодговорни и немарни? Док се отпад одлаже у реке, нафтне мрље се појављују у морима, а тропске кишне шуме горе дужи временски период, чини се да је јавност усмерена на све, осим на оно најважније, наше место за живот. Земљу. Оно што свакодневно можемо видети јесте бацање опушака по улици, затим пластику, картон и папир око канти за одлагање отпада. У чему грешимо као друштво и да ли је могуће да једина врста која са собом носи оно непроцењиво – стање свести, је изгледа има све мање?

Један од већих проблема данашњице са којима се сусрећемо, јесте загађеност воде за пиће. Бахато и неодговорно расипање воде, немарност према залихама које су и тако неправилно распоређене, и одлагање свакојаког отпада у реке и језера, довешће до засићења и преоптерећења водених токова, коју чак ни савршена способност аутопурификације  (самопречишћавања), неће моћи да победи. Како то да смо спремни да се бунимо уколико један дан или само неколико сати у току једног дана, немамо приступ води из чесме, али је и те како не ценимо док је ту, него је подразумевамо? У Србији се велики део земље снабдева водом за пиће из речних токова (површинска вода), па ипак, врло често можемо видети како неко нетремице баца отпад у исту ту реку која га снабдева пијаћом водом. Често не размишљамо о последицама, о томе како нас нека мала грешка може коштати  квалитета и, једног дана, залиха воде. Воде која је искористива је изузетно мало. Иако планету Земљу прекрива вода у површини од 2/3, искористивих извора воде је неупоредиво мање.


Застрашујући призор отпада на реци Дрини

Као нешто неопходно у данашњем друштву, јавља се огромна потреба за едукацијом, како деце и младих, па тако и старијих, о томе како да сачувамо нашу планету, нашу кућу. Врло често се бунимо уколико видимо промене у органолептичким својствима воде (боја, мирис и укус) која нам долази из чесме, али се не сетимо колико често је човек спреман да разни отпад одлаже у исту, било као појединац или кроз отпадне воде разних индустрија (нпр. индустрија метала, прехрамбена индустрија итд.) Антропогени фактор је изузетно велики, има значајан утицај на здравље наше планете, а ми морамо наћи начин да је заштитимо. Увек је најбоље да кренемо од себе, да се потрудимо да не бацимо тај отпадак на улицу или у реку, да раздвојимо тај картон од пластике, и да рециклирамо колико год можемо. Оно што уносимо у наше тело је наше здравље, тако да са истом пажњом морамо водити рачуна и о томе шта „уносимо“ у тело нашег дома. Земље.

Извор: Екоблог