Беседа Владике Артемија на Усековање главе Св. Јована Крститеља 2004. године у манастиру Сочаница

Браћо и сестре, треба да држимо нашу веру онако као што су је држали наши славни свети преци, да тој вери учимо нашу децу и омладину јер, ако се ми као народ вратимо Богу кроз покајање, ако пригрлимо своју веру и свој Закон Божији, онда ће и Бог бити са нама и онда ће Бог уклонити ова страдања, ове невоље кроз које пролазимо, нарочито ми на Косову и Метохији и даће нам Господ по милости Својој и слободу и правду и бољи живот и мир међу собом и мир са свима. Али, пре свега треба ми да се измиримо са Богом и сами између себе јер сваки грех наш јесте, у ствари, непријатељство према Богу.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Нека је срећан и Богом благословен данашњи празник, данашњи дан, браћо и сестре, и ово свето место у коме смо се сабрали да прославимо славу овога храма, овога манастира, славу Светог Јована Крститеља Господњега и Претече, који је животом својим посведочио онога о коме је говорио и ради кога је Господ га и послао на овај свет да укаже на Господа Христа и објави га народу тадашњем, да је Он тај који је обећан од Господа Спаситеља света, Господ Исус Христос.

Данашњи празник, браћо и сестре, празник је правде Божије и успомена на неправду људску, јер Свети Јован Претеча који је цео живот провео у пустињи са Богом и молитвом Богу, ето, био је оклеветан, био је ухапшен, затворен у тамницу и тамо је чамио у подрумима у мраку и тами док не дође згодан дан за Ирода, цара јеврејскога тадашњега. А који дан беше згодан? Правио Ирод гозбу, прослављао свој рођендан, свој рођендан за смрт, за пакао. Имао је многе госте, многе званице, великаше, велможе своје. И, као на сваком весељу, много се пило и опијало и било је и забаве, као и данас што бива. Али, Ирод је био један велики тешки грешник, он је узео своју сна`у себи за жену, узео је Иродијаду, жену брата Филипа свога. А Свети Јован, који је био угодник Божји и који је знао да је то тешки грех, није ћутао, није се плашио цара, говорио је и укоревао га због тога, говорећи: „Не можеш ти имати жену брата свога.“ Али, сила Бога не моли, каже наш народ, и Ирод, по наговору те несретне Иродијаде, ухвати Јована и затвори у тамницу, а онда кад је било то његово славље и весеље кћерка Иродијадина из првога брака, дакле и Филипова, девојка, играла је пред гостима. Тако је играла да их је све залудела, и самога Ирода, и он, занесен њеном игром, њеном лепотом, рече јој: „Шта год иштеш од мене даћу ти, ако то буде и пола царства мога.“ А она, будући по крви и по духу слична мајци својој, иде и пита мајку: „Шта да тражим?“. Мајка, знајући да нема сласти коју јој Свети Јован неће загорчати својом проповеди, каже кћерки својој: „Иди и тражи главу Јована Крститеља“. И девојка оде, пред гостима каже Ироду: „Хоћу да ми дадеш главу Јована Крститеља на тањиру.“ Ирод, који је поштовао Јована, који је знао да је он пророк, да је угодник Божји, тога се и плашио али, како сад – царство се не пориче. Како да одрекне а заклео се пред свима неразумном клетвом?И, уместо да погази радије своју реч, он гази Закон Божји, шаље џелата у тамницу да посече Јована Крститеља и да донесе главу његову. И тако би. И Свети Јован, који је први проповедао Господа Христа и речима указао на Њега, ево, и први је мученик Христов, први који је животом својим посведочио истинитост своје проповеди, истинитост да је то на кога је указао он, тај Исус из Назарета, да је то јагње Божје које узе на себе грехе целога света. И Свети Јован пострада за Господа Христа и, како каже дивна песма црквена, Свети Јован посечен на Земљи обрео се тамо где су све душе људске, од Адама па до њега, у Аду, и тамо проповедао је духовима у тамници као што је проповедао на реци Јордану да се јавио Месија, да се јавио Спаситељ света. Он је био претеча Христу и у царству мртвих и тамо је припремао душе да препознају Господа Христа када се и он појави на велики петак у Аду душом својом. И каже се да је Свети Јован припремао и тамо душе људске и да су га многи, Господа Христа, препознали када се он појавио тамо, да је Господ Христос и њих спасао и извео из Ада у Царство Небеско и увео у Рај. И од тада до данас име Јована Крститеља је познато у целоме свету. Нема народа где се проповеда Јеванђеље Христово а да се не помиње и не прославља Свети Јован Претеча, који се удостојио да буде највећи рођени од жена, као што каже Господ Христос за њега. Многи су били пророци пре њега, многи су проповедали о доласку Христовоме али се он удостојио да крсти Господа Христа у реци Јордану, да руку своју десну стави на главу Његову, ону руку која се чува у манастиру цетињскоме, дакле у нашој Земљи и да нас и његова рука и његове молитве штите и благосиљају.

Свети Јован Претеча се прославља више пута у години. Прославља се његов рођендан 7. Јула, прославља се Усековање 11. Септембра, прославља се његов Сабор 20. Јануара и прославља се свакога уторника, сваке седмице у години уторак је посвећен Светом Јовану Претечи јер је он толико значајан, он је толико битан за Цркву Христову, за православне хришћане, за цео род људски да му је Црква посветила највише дана у години у које се он прославља. Данашњи његов празник, обзиром да је посечен на гозби, Црква је одредила на тај дан, ма у који дан седмице пао, да буде пост и да се припремамо постом за овај празник, да се молимо Богу и Светом Јовану да би се он молио пред престолом Божјим за нас јер, као што је тада неправда привремено царовала над правдом Божјом и злоба Иродова победила проповед Јована Претече, али само за кратко време, тако и данас нама изгледа да зло царује у овоме свету, али то је само привремено. То је Господ попустио страдање и невоље и на нас због грехова наших да нас опомене Господ, да нас призове себи, да нас врати на пут покајања, на пут праве вере, на пут који је проповедао и Свети Јован Претеча. Зато, браћо и сестре, треба да држимо нашу веру онако као што су је држали наши славни свети преци, да тој вери учимо нашу децу и омладину јер, ако се ми као народ вратимо Богу кроз покајање, ако пригрлимо своју веру и свој Закон Божији, онда ће и Бог бити са нама и онда ће Бог уклонити ова страдања, ове невоље кроз које пролазимо, нарочито ми на Косову и Метохији и даће нам Господ по милости Својој и слободу и правду и бољи живот и мир међу собом и мир са свима. Али, пре свега треба ми да се измиримо са Богом и сами између себе јер сваки грех наш јесте, у ствари, непријатељство према Богу. Зато се треба чистити од грехова својих и чувати се од свега што је рђаво у животу, од свакога греха и свакога зла, да би Бог био са нама и ми са Богом. Само тако живећи у овоме животу, браћо и сестре, дочекујући свете празнике, прослављајући их молитвено и литургијски, ми ћемо бити достојни када пођемо одавде да нас Бог препозна и призна за Своје, да нас прими у Царство Своје Небеско, да ми тамо са свима светима, са Светим Јованом Претечом и Светим Савом српским и осталим угодницима Божјим, славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, у све векове и сву вечност. Амин.

Извор:
ПАСТИР ДОБРИ