Предео изузетних одлика „Караш-Нера“

Осмог априла 2015. године подручје реке Караш и реке Нере проглашено је за предео изузетних одлика и тако постало најмлађе заштићено подручје у Србији. Предео који обухвата око 1540 хектара, од чега је око 94% у режиму заштите другог, а преосталих 36% у режиму заштите трећег степена, простире се у југоисточном Банату и наслања се на границу са Румунијом. Само подручје састоји се од три целине: Караш, Нера и Мали песак.

Караш обухвата део велике мртваје истоимене реке која је настала прокопавањем канала Дунав-Тиса-Дунав. Нера обухвата цео ток ове реке у Србији док Мали песак чине травната, пешчарска и степска станишта дуж леве обале Караша као и његову мртвају са леве стране канала „ДТД“ .

Река Караш извире у Румунији испод Анина планина, након својих 110 km дужине од чега 60 km кроз Србију, улива се у Дунав код места Стара Паланка. Караш представља део канала Дунав-Тиса-Дунав.

Река Нера истиче из планине Семеник у румунском Банату, дуга је 124 km и такође се улива у Дунав. Она тече дуж границе Србије и Румуније повезујући Карпате и Панонску низију. Ушће Нере у Дунав, подручје под називом Лабудово окно, уписано је у регистар Међународно значајних влажних подручја док су Мали песак и меандри Караша уписани у регистар Међународних значајних станишта птица.

Ове две реке саме по себи наизглед су сасвим обичне, међутим предео између њих је све само не обичан. Јужно од реке Караш, а северно од Нере налази се општина Бела Црква и пространи предео не само изузетних одлика већ и нетакнуте разнолике природе.

Основну вредност ПИО „Караш-Нера“ представљају очувани напуштени меандар реке Караш и речна станишта Нере. Овај предео се одликује различитим облицима рељефа на релативно малој површини. Највећа акумулација еолског песка чини ово место најупадљивијим динским пределом у Србији где висина дина може да достигне и 100 метара. Оивичен овим двема рекама, „Мали песак“ чини јединствен контраст сувих пешчара и бистрих бујичних вода, а због испаше која се овде стално одвија он није обрастао жбуњем и дрвећем па је дински рељеф највидљивији.  На простору комплекса „Караш-Нера“ се још могу наћи и разноврсни предели равничарских меандра бујичних река, спрудова и приобалних шума као и пешчарски пашњаци. У одсеченим меандрима Караша сачувана је подводна, приобална и плутајућа вегетација, а присутне су и ретке животињске врсте.

Посебно вредан предео чини река Нера са својом плавном зоном, то је једна од ретких преосталих нерегулисаних река у Војводини која често мења ток и гради предео сачињен од стрмих обала, спрудова, ада, меандра и лагуна.

На овом подручју живи највероватније највећа популација текуница у Војводини, а представља и станиште заштићеног степског сокола и још много врста барских птица. Карактеристично за овај предео је још и то што је овде успело да се сачува пашњачко сточарство које није честа појава у Војводини.

Поред природних лепота и посебности, предео „Караш-Нера“ се одликује и културно-историјским знаменитостима. У непосредној близини налази се важно археолошко налазиште у којем су пронађена чувена колица из Дупљаја која су један од најважнијих археолошких предмета са наших простора, а потичу из бронзаног доба.

Овај изванредан предео представља још једну драгоценост наше земље и место за уживање за све љубитеље природе и њене разноликости, а посебно за оне који желе да побегну од комерцијалних и препуних туристичких места.