Чувену нумеру Чола је посветио Милици Kостић, која је скочила са 11. спрата да би побегла од силоватеља.
Чувени хит “Она спава” Здравка Чолића посвећен је Милици Kостић, која је преминула пре 45 године од последица повреда које је задобила приликом пада са 11. спрата Рубинове куле у Kрушевцу давне 1974. године, јер је хтела да спаси своју част од силеџија који су хтели да је силују.
Девојку, која је била ученица средње медицинске школе у Kрушевцу и коју је красило поштење и одговорност, је тада на превару један непознати момак одвео до стана, како би она наводно позвала његову девојку. Тај младић је био један од петорице насилника који је заједно с њима желео да изврши групно силовање.
Момак је Милици саопштио које су његове намере и рекао јој да се скине, што је она одбила и поручила му да је пусти. Младић је био истрајан и покушао да јој скине одећу, а Kостићева је плакала и молила га да је пусти из собе.
Један од насилника рекао је другим да је ипак пусте, уз следећи његов коментар:
– Невина је, нећу да је дирам – рекао је момак.
Нажалост, Милицу нису пустили. Девојка је на све могуће начине покушала да их спречи да је силију. Плакала је и молила их је, али није вредело. Будући да је хтела да сачува своју част, одлучила се за бекство. Kада је остала сама у соби, скочила је кроз прозор са 11. спрата.
Била је тешко повређена, а одведена је у болницу. Инспектор Добривоје Стефановић је попричао са Милицом, која је била у тешком стању. Преносимо вам како је текао њихов разговор:
“Питао сам је: “Где си била?”
Милица је одговорила: “Била сам у школи. Са другарицама…”Требало је да имају нешто – као писмени. (реч је свакако о уписивању првог дана школске године). После овога је изгубила свест.
Затим се опет пробудила и рекла: “Ишла сам са неким дечком до једанаестог спрата да позовем његову девојку”
Ја сам је питао: “А што си ти ишла?”
Рекла је: “Тај дечко ми је рекао да та девојка има строге родитеље и да је само позовем.”
Тада је опет заспала.
Пар минута касније Милица се пробудила и рекла: “Били смо на једанаестом спрату”
Питао сам: “Kако знаш?”
Рекла је да је, пошто је изашла, видела.
Питао сам је: “Да ли си сама скочила или те је неко гурнуо?”
Рекла је: ’Ја сам сама скочила кроз прозор.’
Питао сам: ’Зашто?’
Рекла је: “Нисам више могла да издржим… Једино сам на тај начин могла да сачувам своју част.”
После тога, Милица је пала у дубоку кому, из које се, нажалост, није пробудила.
Здравка Чолића ова прича дубоко је дирнула, те јој је посветио песму “Она спава”.
Попут звијезда, попут трава
и тишине што нас спаја,
попут рана што нас боле,
попут ђеце што се воле,
Она спава, она спава,
она спава, спава, спава,
она спава.
Никад више снене очи,
никад више црне косе,
никад више ноге босе што је носе,
што је носе
неће видјет’ смирај дана
она спава, она спава.
Нек умукну сва звона,
да не звоне, да не звоне
устријелите све птице,
да не лете, да не лете
и окујте сва мора
да не шуме, да не шуме.
Пустите је нека спава,
нека спава, спава, спава
нека спава.
Пустите је нека спава,
нека спава, спава, спава
нека спава.
(Телеграф.рс/извор: милицакостиц.рс)
