БАКАРЕЦ: Вашингтон и Брисел су Николића и Вучића створили да издају КиМ

ЗАДАТАК ЈЕ ДА СРБИЈУ НАВЕДУ ДА ИЗДАЈУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

ПРОГУТА КАО – СВОЈ СПАС

Медији под Вучићевом контролом објављују да је његов рејтинг 77 одсто! Зашто баш 77 одсто? Зашто не 177 одсто? Зашто да Вучић не надмаши и Ким Ил Сунга и Ким Џонг Уна и Ким Џонг Ила и Ву Танг Клан?
Смех изазива и чињеница да су сви лидери странака које су подржале издају Косова (Бриселски споразум) награђени растом рејтинга, а једино је непослушни Коштуница кажњен са најмањим рејтингом од 7 одсто
Невероватно је да, осим севернокорејског рејтинга Вучића, потписник споразума Дачић има 64 одсто, Динкић 39 одсто, да је Ђилас почашћен са невероватних 32 одсто. Чак је и Чеда награђен са 9 одсто (очигледно је да је немогуће да Јовановић боље стоји од Коштунице!)
ДСС мора прозивати кривце – Вучића, Дачића, Николића, Динкића – док и лишће на дрвећу и травке у пољима не почну да брује – „У цара Тројана, козије уши“ и „Цар је го“

Пише Небојша БАКАРЕЦ

СТАТИСТИКА наша дика, што пожелиш то наслика! Пре самог текста о Вучићевим спиновањима и креирању јавног мњења, и осталом о чему ћу вам писати, да вас подсетим да нам је режим пре неки дан громогласно саопштио, путем Министарства финансија, да је „српска економија изашла из рецесије“, да је „забележен раст индустријске производње и бруто друштвеног производа, чиме је српска економија и формално изашла из рецесије“.

У суштини, цело саопштење представља низ вешто упакованих статистичких обмана које говоре о томе да нам је свима добро, да је српска економија успешна, да сви добро живимо, ето, и наука – статистика то потврђује. Говори се о „високом расту производње”, о „утростручењу производње”… и сличним бесмислицама.

Све као да је преписано из Орвеловог ремек дела „1984“, када Орвелов јунак Винстон Смит чита саопштења Министарства истине. Да ли је потребно рећи (очигледно јесте – због анестезираних грађана) да је економска ситуација у Србији катастрофална, да су зараде све ниже, трошкови грађана све већи, а незапосленост достиже рекордне размере?

Тим поводом и због Међународног празника рада, после дуго времена, усудио је да се огласи и председник Савеза самосталних синдиката Србије и саопштио горку истину да је у последњих годину дана 100.000 радника у Србији остало без посла. Усудио се и да дода да су запослени радници уцењивани нижим зарадама и мањим правима.

То је стварност у Србији. Стварност је и то да се режим, на челу са Вучићем, одрекао 15% територије Србије, изручивши све грађане Србије који тамо живе на милост и немилост шиптарском режиму лажне државе Косово.

Међутим, „стварност“ креирају режим и медији под његовом контролом.

Тако је, 6. и 7. маја 2013. године, „Службени гласник“ првог потпредседника Владе, познатији као „Курир“, креирао две сензационалне „истине“. Прва гласи: „ПОПУЛАРНОСТ: УЗ ВУЧИЋА 77 ОДСТО ГРАЂАНА“; друга је: „ИСТРАЖИВАЊЕ: ВУЧИЋ НАЈПОПУЛАРНИЈИ, СНС СКОРО ТРИ ПУТА ЈАЧА ОД ДС“.

Једна од бројних илустрација „популарности“ политичара чија сврха је убеђивање јавног мњења у ту популарност.

У првој вести, која је као и она друга, пренета и у свим електронским медијима, сазнајемо да је: „Подршка вицепремијеру на историјском максимуму. Први потпредседник Владе Александар Вучић ужива убедљиво највеће поверење међу грађанима Србије – чак 77% људи у држави подржава његов рад, показује најновије истраживање реномиране америчке агенције за политичка истраживања“ (не каже се да ли је у питању ЦИА, НСА или нека друга агенција?).

Они пажљивији упитаће се: како је „Курир“ установио да се ради о „историјском максимуму“? Откуд „Курир“ зна да мегапопуларност „Господара“ Вучића неће више расти?

Зашто „Курир“ неоправдано ускраћује будућу још већу подршку вицепремијеру?

На крају, зашто баш 77%? Зашто не 177%? Зашто да Вучић не надмаши и Ким Ил Сунга и Ким Џонг Уна и Ким Џонг Ила и Ву Танг Клан?

Смех изазива и чињеница да су сви лидери странака које су подржале издају Косова (Бриселски споразум) награђени растом рејтинга, а једино је непослушни Коштуница кажњен са најмањим рејтингом од 7%.

Невероватно је да, осим севернокорејског рејтинга Вучића, потписник Дачић има 64%, Динкић 39%, да је Ђилас почашћен са невероватних 32% (док по истом истраживању ДС има само 17% – што је потпуно у нескладу једно с другим), а чак је и Чеда награђен са 9% (очигледно је да је немогуће да Јовановић боље стоји од Коштунице!).

Што се странака тиче, по овом измишљеном истраживању, СНС је на 43%, ДС је награђен са додатних 3% у односу на ранија истраживања, коалициони партнер УРС – који ни по једном истраживању не прелази цензус – је награђен са 6%, а ДСС је као реметилачки фактор у парламенту кажњен са 4% (иако сва релевантна ранија истраживања говоре о рејтингу ДСС од 7%).

Сутрадан Вучић лансира у „Куриру“ други сензационални чланак са сличним подацима. Овај пут се обзнањује да је Цесид радио поменуто истраживање за потребе једне „реномиране америчке агенције“ (опет се не каже које, што је и разумљиво пошто се ради о потпуној измишљотини из Вучићеве кухиње).

Понављају се информације од претходног дана, с тим што новост представља да је: „Истраживање показало да је 57% грађана против одржавања ванредних избора“ и да је „истраживање Цесид спровео на узорку од 1.196 испитаника широм Србије, методом непосредног интервјуа“.

Поставља се питање: да ли је Цесид заиста радио поменуто истраживање? Цесид не демантује вест – нити преко свог сајта, нити неком изјавом својих представника.

Рекох већ, истраживање је очигледно лажно, а са друге стране збуњује одсуство реакције Цесида.

Претпостављам да је Цесиду милије да ћути јер су тешка времена – Вучић је моћан а и они траже новог газду, тј. нове послове, јер су бивши велики послодавци (ДС) банкротирали, па не могу да наручују и плаћају Цесиду истраживања.

То сада може нови режим и његове подружнице. Исто важи и за злогласни „Стратеџик маркетинг“ – старог клијента жутих послодаваца коме не цветају руже и који такође тражи и налази новог газду у Вучићевом лику.

То важи и за другу Богосављевићеву фирму „Нилсен Србија“.

Да ли да вас подсећам на низ истраживања „Стратеџика“, осам месеци уназад, која објављују најлепше жеље „Господара“ Вучића (додуше више уверљиве него текуће смехотресно истраживање објављено у „Куриру“ и осталим медијима)?

Као члан и функционер ДСС-а (и да по ко зна који пут подсетим да ове чланке пишем искључиво у своје име и за свој рачун, већ четири године – претпостављам да су се сви уверили у то до сада – што више нико и не спори), не могу а да не будем изузетно забринут што видим стратешки план режима.

План је да се креира јавно мњење, наравно, то је радио и претходни режим, бесомучно. Али део тог плана је, сада, још израженија намера да се ДСС спусти испод цензуса (то је био и план прошлог режима, али су избори показали супротно).

Осим већ поменутих истраживања „Стратеџика“ која су ДСС полако спуштала на 6%, и неких других која су помињала 5%, у овом новом и измишљеном се скидају рукавице и отворено и грубо се саопштавају многе неистине, па и она о рејтингу ДСС-а и Коштунице. Баш је индикативно да је народ, наводно, казнио једину странку која се сувисло противи издаји Косова и Метохије! А све остале странке и лидере је наградио! Паз’те, молим! Да будем јаснији, ако већ нисам, режим на челу са Вучићем жели да казни и уништи једину странку која представља озбиљну претњу.

И режим се, односно Вучић и Николић, не обазиру на чињеницу да своје функције могу да захвале исправној подршци ДСС-а у другом кругу председничких избора. И не обазиру се на конструктиван и државотворни приступ ДСС-а у погледу решавања косовско-метохијског гордијевог чвора. Не обазиру се на прилику коју су добили од ДСС-а, по овом најважнијем државном питању, све у нади да ће одбити оно што су на крају прихватили. И то такође називам исправним потезом ДСС-а, јер је интерес државе важнији од било чијег нестрпљења или предвиђања (макар се на крају испоставила као тачна).

Док је год постојала и најмања шанса да издаја и уцена буду одбијене, вредело је – државе ради, народа ради – пружити прилику онима који државу воде да поступе исправно. Нажалост, режиму је до стрпљења и конструктивности ДСС-а стало ко до лањског снега, ко што му није стало до немерљиво важније ствари – до државе и народа самог.

Вучић и Николић су одлучили да испуне оно због чега су их Вашингтон и Брисел и створили – да издају Косово и Метохију, а да Србија без проблема прогута издају као свој спас.

И овај режим је показао да неће презати од унижавања и уништавања једне много важније институције, заправо једине преостале српске кредибилне институције – Српске православне цркве.

Кад се СПЦ успротивила Бриселском споразуму, на светлост дана су извучене оптужбе против једног владике. Да се СПЦ није успротивила Бриселском споразуму режим би поштедео СПЦ. Овако, не само да је вођена кампања против једног владике (а свако треба да одговара ако је крив – то није спорно – па и било који црквени великодостојник), него је вођена и води се кампања против једине неурушене и некомпромитоване институције.

То показује безобзирност режима. И у том светлу онда је јасно да режим према ДСС-у неће имати никаквих скрупула кад их нема према Цркви, и на крају према држави и народу.

Шта је ДСС-у чинити – мени је јасно. Бранити народ на Косову и Метохији, подржавати јединство Срба са КиМ, онемогућавати спровођење Бриселског споразума, залагати се за народни референдум о Бриселском споразуму, не утапати већ градити идентитет ДСС-а енергичном и активном политиком, али и жестоким и сталним и гласним и утемељеним критикама режима и појединаца који га воде, јер се адреса зна – човек је сам себе поставио за „Господара“ Србије.

Прозивати кривце – Вучића, Дачића, Николића, Динкића – док и лишће на дрвећу и травке у пољима не почну да брује – „У цара Тројана, козије уши“ и „Цар је го“!

И помоћи у рушењу штеточинске жуте власти у Војводини и Београду.

ДСС има јединствену позицију, не само у Скупштини као једина стварна и програмска опозиција, него јединствену позицију на свеукупној политичкој сцени. Тај положај мора да искористи, државе ради, народа ради, и на крају себе ради, већ сам изложио како.

Што се мене тиче, одбијам да будем Винстон Смит, и да заволим Великог брата, великог Господара. Одбијам да стално носим наочаре, одбијам да читам Макса Вебера, одбијам да се уозбиљим, да склопим прсте и говорим споро, погледа упртог у светлу будућност.

Борио сам се и борићу се против сваког култа личности, звала се она Зоран Ђинђић или Александар Вучић.

         Фонд Слободан Јовановић