Тетоважа – знак ђавоље власти над људима или како демони преко тетоважа делују на људе

СВЕДОЧЕЊА РУСКОГ СТРУЧЊАКА ЗА УКЛАЊАЊЕ ТЕТОВАЖА

Oбзиром да на српском говорном подручју влада вапијућа оскудност озбиљних анализа духовних опасности тетовирања – свеприсутног модног тренда – ексклузивно за цењене посетиоце „Борбе за веру“ превели смо са руског и приредили текст ванредног значаја за ову тематику. Овом тексту посебну тежину даје сведочење Константина Авраменка, руског стручњака за уклањање тетоважа, који, наводећи конкретне примере, несумњиво показује да тетоваже негативно утичу на људски живот. У неким од примера које он наводи, канџе демона су више него очигледне.

+ + +

„За мртвацем не режите тијела својега, ни ударајте на се каквих бељега. Ја сам Господ“ (3. Мојс. 19,28); „Ви сте синови Господа Бога свог; немојте се резати нити бријати међу очима за мртвацем. Јер си народ свет Господу Богу свом, и тебе изабра Господ да си му народ особит између свих народа на земљи“ (5.Мојс.14,1-2).

Бог је ову заповест поновио свештенству: „Још рече Господ Мојсију: Кажи свештеницима синовима Ароновим, и реци им: …Да се не начине ћелави чупајући косу с главе своје и да не брију браде своје, нити се режу по телу свом…“ (3.Мој.1,5) Веома је важно да забрана прати позивање на чињеницу да је њихов Бог Господ, то јест на прву заповест Закона: „Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског. Немој имати других богова уза ме“ (2.Мој.20, 2-3).

Током људске историје тетоважа је играла различите улоге. У античком свету, где је један човек могао постати власништво другог, тетоважа је, на пример, имала функцију тапије. Тетоважа је човека низводила до нивоа животиње: стока носи обележје власника, а роб тетоважу с именом свог господара.

Међутим, у паганском свету главни смисао тетовирања било је општење с духовима (то јест с демонима). Кроз цртеже на телу (сакрални симболи), човек је у свој живот призивао духа коме се клањао.

Црква одбацује тетовирање управо због његовог мистичког значења. Кроз тетоважу човек општи с нечистим и лукавим духовима, а не са Богом. Природа тетоваже је неизбежно култна и магијска.

Свакако, људи се данас не тетовирају у циљу вршења неког магијског ритуала, већ, пре свега, ради моде или традиције. Но, сам чин наношења тетоваже је дубоко пагански.

С тога не чуди што тетоваже имају негативан утицај на људски живот. О таквим случајевима, наводећи масу примера, новинар Светлана Кузина писала је у свом чланку „Фаталност тетоваже“, цитирајући свој разговор са Константином Авраменком, руским стручњаком за уклањање тетоважа.

Алексеј Воронин из Одинцова послао нам је писмо у коме је навео: „Девојка коју сам волео била је као тихи и добри анђео. Две године смо живели у савршеној хармонији. Намеравали смо да се венчамо. И онда је једног дана у салону истетовирала, на доњим леђима, ђавола с бодежом. Њен карактер се напрасно сасвим изменио. Постала је свадљива, љубоморна и поганог језика. Као да је ђаво убо бодежом у леђа. На крају смо се растали. Зар тетоважа може заиста да промени човека?“

Може, – уверава Константин Авраменко, – Тату мења живот људи – оних који су непромишљено урадили тетоважу. У то сам се уверио из личног искуства.

Константин Авраменко, по образовању физичар-оптичар, специјалиста за ласерску оптику, већ неколико година бави се послом уклањања тетоважа са коже својих клијената. Он каже да тетоваже често мењају карактер људи и буквално навлаче невоље. Но, мода за овим „украшавањима“, на жалост, не пролази. Пацијенти обично причају Константину зашто су одлучили да се избаве од тату-а.

ДЕВОЈКА И ДЕМОН

– Дошла ми је девојка с кинеским хијероглифом. Такође на доњем делу леђа, – прича Авраменко. – Она је плакала и молила да јој одмах уклоним тетоважу. По њеним речима, на њу су већ по наношењу цртежа навалиле невоље. За годину дана изгубила је посао, родила мртво дете и муж ју је оставио. На крају је била силована од стране групе младића, што је била последња кап, која ју је довела на ивицу самоубиства… Једва се дозвала памети и одлучила да уклони своју тетоважу, која је, како сам сазнао, значила „демон“. Сада је поново у њеном животу све у реду.

ПАДОБРАНАЦ И ПАУК

– Долазио ми је и бивши падобранац са компликованом тетоважом: авиони, крила, падобран и смрт са косом. Молио ме је, не питајући за цену, да уклоним слику смрти. Ја сам, говорио је, реалиста и не верујем у магију. Но, када сам почео да живим са том тетоважом, срећа као да ми је окренула леђа.

ЧУВАР И БРОЈ „13“

Пре двадесет година, 40-годишњи чувар банке на Арбати истетовирао је број „13“ на малом прсту. За све те године, по његовим речима, прогониле су га невоље. Најпре му се мајка тешко разболела. Како би платио лечење морао је да прода викендицу. Затим је имао саобраћајну несрећу, коју је морао да исплати станом. Ћерка му је постала наркоманка. Породица се распала.

Када сам избрисао тетоважу у његовом животу се све променило… Сада се број „13“ још помало назире. Недавно ме је позвао и замолио: дођи – доврши, може бити да ће ми се живот још више променити на боље.

ДЕВОЈКА И ЛЕПТИР

– 16-годишња девојка истетовирала је на леђима обојеног лептира. Од тог тренутка, главни посао у њеном животи постало је сваковечерње упознавање са новим младићем. Завршивши средњу школу, прекинула је даље школовање и лутала по ноћним клубовима. Младићи је нису поштовали. Није излазила из туђих постеља.

Момак јој је изговорио гомилу гадости и потом почео да се виђа се њеном другарицом. Неко ју је посаветовао да се отараси тетоваже, упућујући је на мене. Објаснио сам јој да је, по старом веровању, лептир знак проститутке. Након уклањања тетоваже младић јој се вратио и пре месец дана они су се венчали. Сада чека бебу.

ДЕЧАК И СМРТ

Недавно су ме замолили да дођем у 1. Градску болницу и уклоним тетоважу са 15-годишњег дечака, који је лежао у коми, – прича Константин. – Запањио сам се: зар треба да чекам док се он не пробуди? Испоставило се да су његови родитељи инсистирали да дођем, јер су тек у болници на синовом десном рамену запазили страшан натпис: «Live quickly die young» („Живи брзо, умри млад“).

Испоставило се да су родитељи послали дечака на одмор на Кипар. Тамо се тетовирао. После тога као да се откинуо с ланца. Кроз два месеца морао је да напусти школу. Неколико пута је хапшен због хулиганства. Покупио је и једну полну болест. На крају је украо очев ауто и при брзини од 120km/h ударио у стуб. Спасао га је ваздушни јастук. Сломио је карлицу и кук.

– Плашио сам се да уклоним цео натпис, – наставља Авраменко, – изненада могу наступити компликације. Одлучио сам да уклоним само реч «DIE» (умри), што ће променити смисао. И онда се догодило нешто чудно. Дечак је лежао без свести. Ја сам му дао још и локалну анастезију. Почео сам да уклањам тетоважу и дечак је у коми (!) одједном почео да одмиче раме, а другом руком је покушавао да одгурне прибор.

Пулс му је скочио на 138 откуцаја. Ја сам дуплирао дозу – но дечак је још увек све осећао. Биле су присутне три медицинске сестре и шеф реанимационог одељења, који су, као и ја, били у шоку. Имали смо утисак да се сам сатана у њега уселио и није дао да се отараси фаталних речи. Када сам уклонио тетоважу, пулс му се вратио на нормалу и дечак је убрзо почео да се опоравља.

БРОЈ ЗВЕРИ 666

-Знак сатане човеку не може донети ништа добро. Штавише, када „бришем“ те страшне ствари, сва њихова негативна енергија обруши се на мене. Познавао сам младог човека који је на зглобу имао „666“.

Момак је одавао утисак опседнутости. После првог дана рада, спотакао сам се на равном месту, пао сам и поломио руку. Рука је зарастала, угануо сам ногу. Завршило се тиме што сам отишао у цркву, заказао 40 Литургија за здравље, и тек после тога наставио сам рад са њим. Након уклањања три шестице дечак је помало дошао к себи – почео је похађати школу, боље се осећао… Но, кроз годину дана он је на истом месту истетовирао Леприкона – шумског духа. Такође страшан симбол. Тада ме је позвала његова уплакана мајка: „Са сином је поново кренуло наопако“. Ја сам тада само слегнуо раменима: „Ту сам већ немоћан“. Већ четири године ништа нисам чуо о тој породици, мада смо раније често били у контакту…

РЕЗИМЕ

– Сматрам да се не треба тетовирати, – наставља Авраменко. – Није узалуд у Јеванђељу заповеђено: „Не украшавајте своја тела цртежима и натписима“.

– Лако је урадити тетоважу, – каже Константин. – Но, много је теже решити се ње. На жалост, људи немају појма са чиме ће се суочити. Какве ће муке истрпети… Ту је потребна операција. Најстарији начин је – одрезати парче коже ножем или скалпелом.

У пластичној хирургији за уклањање тетоваже велике површине потребно је неколико година. Време се може скратити ако се на место одсеченог дела коже пресади кожа са леђа или кукова. Али онда ће се појавити ране на два места. Неки покушавају да тетоваже уклоне ласером. Међутим, он спаљује ткиво до знатне дубине. Оно умире. На том месту се појављују ожиљци. Зашто вам све ово говорим? Да бисте десет пута размислили пре него што се истетовирате.

Очигледно је да истетовирана особа провоцира околину да обрати пажњу на њу. То даје осећај сопственог значаја. Свака тетоважа скреће пажњу, али је потребно конкретизовати – пажњу на шта? На првом месту – на тело… Тетовирање је, по својој природи, исповедање телесности. Човек с тетоважом, може се рећи, исповеда култ свог тела. Несумњиво, такво бегство у спољашње јесте знак духовне слабости.

Мистичка компонента

Тетоважа може да промени човеков живот. Да би се ово разумело, не мора се обраћати мистици. Учинивши, наношењем тетоваже на своје тело, свестан чин, усвајајући било какав знак као дефиницију сопственог бића, а делимично бацивши изазов целом окружењу у лице, човек никако не може остати какав је био. И та промена не може донети човеку ни покој ни мир у души. Тетоважа делује као сидро, говорећи језиком психоанализе.

Она непрекидно подсећа њеног власника на то какав је избор начинио, изазивајући одређене емоције. Немогуће је од себе правити вука, а притом не попримити ништа вучје. Наравно, навике правог вука немају с тим никакве везе. Реч је о имиџу звери, коју ми собом стварамо.

У принципу, човек је симболичко биће, као и свет, кога и перципирамо и кога смо свесни, и он је, најмање од свега, материјалан. Иза сваког физичког објекта и сваке ствари постоји традиција тумачења, симболи и знакови, које ми увек и не примећујемо. Многи знакови делују на нас кроз подсвест.

Ми понекад подцењујемо силу знакова, но тетоважа не сме бити такав случај. Не смемо подлећи комерцијалним рекламама тату салона, који настоје да тетоважу представе као својеврсни модни детаљ. Они који тетоважи приступају озбиљно, знају за њену симболичку моћ.

Такође, међу знаковима који се тетовирају има много пентаграма и других магијских симбола, укључујући и такве чија магијска природа није очигледна. Но, она постоји; такви су, на пример, хијероглифи и руне. Магијски знаци се од давнина користе за разне паганске ритуале, за које су обично били потребни крв и жртва. Тетовирање се не врши без крви; човек, на чије тело се она наноси, има улогу жртве. Знак, жртва и крв – ту су сви елементи који тетовирање претварају у пагански ритуал.

Модерна свест сличне ритуале сматра безазленом архаиком. Међутим, психологија човека се није пуно променила. У прошлости се уз помоћ сличних ритуала успостављала власт једног човека над другим. Постоје основе за мишљење да се тетоважа и данас може користити као једна од техника зомбирања, то јест човековог потчињавања туђој вољи. Остаје само да се каже да та воља може бити не само људска, већ и демонска. Због тога религиозна свест недвосмислено дефинише тетоважу као општење с демонима… Немогуће је обратити се Богу без прекидања везе с демонима…

Ако ову везу човека и демона посматрамо с друге стране, онда се тетоважа може сматрати својеврсном заклетвом на верност. Човек себе посвећује том духу. У многим културама није се развио обзиљан однос према речима. Реч је лако променити. Преварити речју лако је. Али урађена тетоважа прати човека кроз цео живот.

Кроз тетоважу нечисти дух поробљава човека заувек – како за време ношења његовог смртног тела на замљи, тако и после смрти. А страшно је и замислити посмртни удео хришћанина, када он, представши пред Бога, на свом телу буде имао тетоважу, која сведочи о његовом припадању демону. И овде, као и другде, боље је не преступати тачку са које нема повратка, – то је лакше, него вратити се натраг.