Преминула Ана Ђоковић, мајка-храброст из Бара

ana-đoković-702x336

Ана Ђоковић из Бара, која је прије више од двије године одлучила да живот стави на коцку и да упркос раку грлића материце роди дијете, преминула је данас.

Многи љекари сматрали су да је Ана Ђоковић (32) из Бара неодговорна и да је свој живот ставила на коцку, када је одлучила да, упркос раку грлића материце, роди дијете. Испоставило се да је ова мајка храброст донијела добру одлуку – захваљујући брзој реакцији љекара, на свијет је донела здравог дечака, а тумор јој је одстрањен.

У 27. недјељи трудноће, Анино здравствено стање се нагло погоршало. Живот јој је висио о концу. Обилно крварење љекари у Клиничком центру Подгорица нису могли да зауставе. Брзо су одлучили да је авионом пребаце у Београд, и у року од сат времена она је већ била у Гинеколошко-акушерској клиници “Народни фронт”. Гинеколози су урадили хитан царски рез, а након тога извадили огроман тумор, али и материцу. Међутим, оно што је најбитније, дјечак, тежак свега 1.300 грама, брзо је пребачен у Институт за неонаталогију.

Ана је за медије објашњавала шта се све дешавало, да ли се плашила и због чега је одлучила да роди дијете, иако су јој љекари савјетовали да прекине трудноћу.

“Дуго смо покушавали да добијемо бебу и знам да већина доктора сматра моју одлуку да изгурам трудноћу са карциномом неодговорном. По природи нисам неодговорна особа, јер сам стално ишла на прегледе. Читаве прошле године имала сам све уредне налазе. На жалост, испало је потпуно другачије. Крајем фебруара, била сам у четвртом мјесецу, први пут сам чула откуцаје срца моје бебе. Тада сам мало и прокрварила, због чега су ме задржали у болници. Рађена ми је биопсија, разне анализе и након тога саопштили су ми дијагнозу – инвазивни карцином грлића материце” – присјећала се Ана.

Ишла је на конзилијуме у Црној Гори, Београду, Новом Саду, своје налазе слала и у иностранство. У том тренутку тумор је био величине око 3 центиметра. Мишљења љекара, каже, била су подијељена.

“Имала сам одлуку конзилијума, који је предложио прекид трудноће и радикалну операцију. Али, опет је било љекара који су сматрали да трудноћа може да се изнесе, макар до краја седмог мјесеца. Решила сам да родим. Да сам отишла на киретажу тада, послије тога не бих могла да живим. Овако, колико год изгледало лудо, то је била шанса за бебу и мене” – причала је Ана.

Проф. др Владимир Пажин из ГАК “Народни фронт” био је вођа екипе која је оперисала Ану. Он је сматрао како је њена одлука била релативно неразумна и да је надјачала жеља за материнством, независно од тога да ли ће због тога можда изгубити главу.

“Када је дошла у Народни фронт, ситуација је већ била озбиљна. Крварење није могло да се заустави на уобичајен начин, а свака операција би била изнуђена јер би дијете сувише рано извадили, а питање је да ли би операција, послије три мјесеца кашњења, била ефикасна или контрапродуктивна. План нам је био да операцију одложимо на пар недјеља, макар због дјетета да би било добро на рођењу. Међутим, ситуација је била против нас” – објашњавао је доктор.

Тампоне, који су привремено задржавали крварење, одлучили су да скину у операционој сали, у случају да ситуација буде критична. Ипак, десило се оно чега су се и љекари прибојавали.

“Почела је обилно да крвари и истог тренутка смо прво урадили царски рез и донијели на свет бебу. Након тога морали смо и да је оперишемо. Успјели смо да уклонимо цио тумор, који је био огроман. И материцу смо морали да извадимо, али не на начин како је прописано за лијечење те врсте рака, јер јој је живот био у опасности. Спасили смо јој главу на раменима, преживјела је операцију. Дијете је живо и за сада очекујемо да ће бити добро. Пацијенткиња је сада здрава, али биће потребна додатна дијагностика, како би се примијенила хемотерапија и зрачење. Послије тога ће се процјењивати њено стање. Видећемо да ли ће је та коцка коштати живота. Можда чак и неће. И за то постоји шанса” – објашавао је медијима проф. др Пажин.

“Ријетке су ситуације када пацијенткиње не послушају савјет љекара. Због тога, ово је један јединствен случај. Најбитније је да смо пацијенткињи спасили живот. Она је сада потпуно друга жена. Насмијана је и ведра” – рекао је проф. др Ракић.

На жалост, двије и по године касније, барска мајка-храброст изгубила је битку с болешћу. Иза ње је остао син Вукота.

Након примања саучешћа данас и сјутра (петак и субота), Ана Ђоковић ће бити сахрањена у Жупи, Никшић, у недјељу у 15:00.

Извор:
БАР ИНФО