Друмски разбојници

Аутор: Филип Родић

На шта је мислио Стивен Мајер, бивши заменик директора ЦИА, када је пре неколико дана рекао да Србији треба „дати“ север Косова?

Крадљивци аутомобила имају обичај да, када се дочепају возила, позову власника и понуде му компромис – ако им исплати одређену своту новца, они ће му вратити возило. Неки пристану, а неки и не. У сваком случају, крадљивци аутомобила, иако се возило налази у њиховим рукама, имају ограничене опције, јер се оно по закону и даље води на легалног власника и на регуларан начин нигде не може бити регистровано, нити се може користити без опасности.

Управо у овом маниру разбојника, крадљиваца и рекеташа наступио је бивши заменик директора америчке Централне обавештајне агенције задужен за Балкан Стивен Мајер, када је пре неколико дана, изигравајући некакву добронамерност, поручио, како су пренели многи домаћи медији, да Србији треба дати, односно припојити, север Косова. Питање које се сасвим природно овде намеће јесте од кога би то Србија требало да добије северни део њене јужне покрајине и ко је то ко је у могућности да јој га да. У случају крађе аутомобила, власнику га вратити могу полиција или сами крадљивци. Мајер овде очито не игра улогу полиције, јер да је на страни закона и права, беспоговорно би се залагао да отети Космет буде у целости и хитно враћен једином легалном и легитимном власнику. Овакву врсту компромиса власника са крадљивцима нудио би само неко ко брани интересе отимача, неко ко жели да разбојници буду награђени за своју пљачку, а да власник добије утешну награду и буде срећан што је добио макар део своје имовине.

Јасно је и ко то верује да Србији може нешто да „поклони“ када је Косово и Метохија у питању – ради се о Сједињеним Државама и западном делу међународне заједнице, управо онима који су учествовали у отимачини, предводили је и омогућили. Проблем је, међутим, што украдено „возило“ нису успели да „региструју“, као што су очекивали, и што сад не знају шта да раде с њим, јер не могу слободно и у потпуности да њиме располажу. Проблем је што је за легализацију отетог потребан и пристанак оних који кршење закона и друштвених и међународних правила не прихватају. Проблем је што Сједињене Државе више нису, ако су то икада уистину и биле, једини светски полицајац и што им њихови трабанти нису довољни да у централној полицијској станици на Ист Риверу прогурају свој наум. А без тога ништа.

Пракса је, међутим, показала да би се, у случају да власник отетог аутомобила одбије прву понуду крадљиваца, они изнова и изнова јављали са све повољнијим условима. Ово је случај и са Косовом и Метохијом. На самом почетку, понуде су биле максималистичке и отимачи и њихови савезници нису се нимало обазирали на интересе и потребе легалног власника. Временом су се ствари мењале и њихове понуде бивале су све повољније. Нема разлога да се тако и не настави. Посебно ако се има у виду врло агилна и успешна акција коју српске власти воде на међународном нивоу. Почели смо од успеха попут одбијања пријема квазидржаве Косово у институције попут Унеска или Интерпола, а наставили доскора потпуно незамисливим победама какве су повлачења признања једнострано проглашене независности. До сада смо забележили 14 оваквих тријумфа, а шеф српске дипломатије Ивица Дачић за наредну недељу је најавио објављивање и 15. победе, додајући да је Србија „демонтирала“ лаж о броју признања, те да је број држава за које је Косово и Метохија независно мањи од сто, што је око половине чланица Уједињених нација.

Истина су Мајерове речи да је Косово замрзнути конфликт који може лако да експлодира. Истина је, међутим, и да је, захваљујући чињеници да бројне државе одустају од прихватања и признавања отимачине, овај проблем све мање „замрзнут“ и да се креће ка све праведнијем решењу. Претње насиљем, односно „експлозијом“, не можемо никако спречити, и оне говоре само о карактеру оних који их износе. Ради се о потпуно мафијашким претњама. Ни насиље, ако су разбојници одлучни, не можемо одбацити као реалну опасност. Ствар је, међутим, и у томе што се ситуација недвосмислено креће у правцу који је све повољнији по Србију, сваким даном све способнијом и да се сама одбрани од потенцијалног насиља, али и са савезницима који су све моћнији, док се снага разбојника топи.

Знам човека који се био заинатио и одбио све понуде разбојника који су му украли аутомобил. После неколико година, полиција је успела да га пронађе и да му га врати. Истина, био је у далеко лошијем стању него раније, али био је поново у његовом власништву, а он није подлегао уценама злочинаца.

Извор:
СТАНДАРД