ЕКСКЛУЗИВНО: Српска Жандармерија у “тајности” обишла Косовску Митровицу! (видео)

На изненађење свих а у пратњи неколико набилдованих момака, што у униформама што у цивилу, генерал полиције и Комадант српске Жандармерије Братислав Дикић обишао је северни део Косовске Митровице. Поред обезбеђења у његовом друштву били су и Александар Вулин, Директор Канцеларије за КиМ у оставци као и још неколико политичких актера.

На први мах у очи је упадало то што новинара није било нигде на видику! Врло брзо се испоставило и зашто. Док се Дикић шетао наоколо поздрављајући и ћаскајући са изненађеним пролазницима (барем онима који су га препознали) покушали смо да за портал Новинар.де сазнамо шта је циљ његове посете. Двојица момака из обезбеђења, врло скромно обучених јер су им се мајице готово цепале развлачећи се преко напумпаних мишића, врло директно су су испречили испред свог шефа не дајући цивилу ни да се приближи са образложењем да “ово није за медије”.

У том тренутку генерал Дикић је пришао, не схватајући најбоље шта се дешава и дозволио да буде упитан мислећи да разговара са још једним пролазником.

С обзиром на то да је претходна посета српске Жандармерије резултирала хапшењем једног од овдашњих Срба Славољуба Јовића – Пагија, лочично је било питати “кога ћете данас ухапсити”? На ово је Дикић одговорио да нису дошли да хапсе, нити да су овде први пут већ врло често навраћају (?!).

Упитан шта се може очекивати од ове посете одговорио је “много сте очекивали” и дао обећање за у убудуће “добићете… видећете шта”. Хитрим кораком наставио је даље и стигавши до барикада позвао своје другаре да се “сликају поред моста”. Да ли су се “сликали” и је ли то било за Фејсбук или шта опет нисмо могли да сазнамо јер су момци са већ поменутим мајицама наставили са улогом верног чувара.

Униформисан али без ознака Дикић је са групом касније отишао на по сок, енргетски напитак и шта је већ ко још пио да би им се неколико минута касније придружио и Вулин. Читав трг Браће Милића био је претрпан обезбеђењем, што жандармима што припадницима српског (Дачићевог) МУП-а и свако од њих би реаговао на појаву било какве камере или “наглих покрета”. Упорно покушавајући да снима ситуацију наш камерман је на себе још једном навукао обезбеђење док пролазници нису почели да се окупљају и буне се против нових забрана. Тада се обезбеђење умирило и искуснији међу њима “политичким методама” смирили су народ. Затим су још једном питали “за кога радим” да би ме пажљиво саслужали а онда крајње озбиљни отворено сугерисали “немој случајно да ово буде објављено”.

Питао сам просто “а чиме ми можете запретити”? Заћутали су и спустили погледе. У складу са њиховим сугестијама ово не објављујем случајно већ баш намерно.

Осим што се ни један новинар није појавио свих тих сати трајања посете и опуштеног пешачења улицама северног дела града на Ибру, врло упадљиво је било и понашање окупаторских служби. Нико није приметио ни једно возило Еулекса, Кфора нити било које друге службе да патролира тим делом града. Иначе их буде на сваких 3 до 5 минута. Са друге стране моста италијански Карабињери су груписали своја возила (додуше, ретко али их с времена на време буде у броју као и јуче). Новост је била само њихово лично наоружање, аутоматске пушке, које су држали на готов’с. Као да су знали нешто што ми нисмо.

Мештани, пролазници, понеки од политичких представника Срба уопште нису знали да ће доћи до ове посете али су сви од реда одбили да било шта кажу “о њему”. Било је и оних који се нису обрадовали изненадним гостима и посматрали их као некакве “батинаше”. Неки су ово, са или без подозрења, доживели и као убеђивање народа да их Србија није оставила како би издајнички споразум из Брисела био лакше прихваћен јер “што су дошли, да се сликају”?, прокоментарисао је један од пролазника који није имао прилике да види да је то неколико минута раније већ обављено.

Такве идеје подстицало је и сасвим уочљиво одобравање ове посете од стране окупатора коме чак и српске регистарске ознаке и мајице у националним бојама сметају. Било је и ведријих доживљаја па су се поједини шалили да је Дикић дошао на Косово да се склони како га српска полиција не би ухапсила због оптужби да је умешан у одређене криминалне радње о чему су медији већ извештавали.

Због хапшења током претходне посете српске Жандармерије Косову и Метохији, на шта нису ни једном изјавом реаговали ни Еулекс, ни МЗ нити шиптарске тзв. власти, брат ухапшеног Славољуба Јовића – Пагија и један од локалних политичких актера, Небојша Јовић, осећа и личне антипатије према овој једници српске полиције али му је ипак драго када “српска војничка чизма крочи на овај део српске територије”. Тврди да је био обавештен о овој посети “нас мало је знало да ће до посете доћи али нам је наложено да о томе не говоримо” каже Небојша за наш портал.

Иако је гајио велике симпатије према српским специјалним јединицама ипак “од 31. октобра, када је мој брат Славољуб ухапшен, не умирем баш од љубави према њима”. Ово хапшење спада међу најомраженије акције српских власти када је КиМ у питању. Славољуб је у притвору већ седам месеци и упркос свим очекиваним доказима није пронађен ни један детаљ који би га повезао или доказао макар његово присуство на месту догађаја, напротив докази су апсолутно у супротности са свим наводима из оптужнице која је против њега подигнута. Дан пре истицања законског рока за продужење притвора стигло је сведочење двојице наводно повређених окупаторских немачких војника који су пуцали по ненаоружаним Србима.

И поред непостојања доказа ни у њиховим сведочењима Славољубу је притвор ипак продужен! Због тога он је ступио у штрајк глађу а бранилац је његовој породици рекао “не знам уопште шта се ово дешава, не знам ни шта више да урадим, једино да вам вратим новац”. Председавајући Судија тврди да је Славољуб ухапшен на територији централне Србије након редовног легитимисања и у законски одређеној процедури “што је лаж” тврди његов брат али и многи сведоци који су били очевици хапшења у коме је Жандармерија користила возило хитне помоћи (?!) а које је изведено у кругу КБЦ-а у Косовској Митровици где је Славољуб запослен. На више одржаних скупова у овом граду Срби су тражили његово ослобађање.

Иначе, Славољуб Јовић – Паги се терети да је пуцао на окупаторске војнике током њихове блокаде моста у Звечану 1. јуна прошле године, којом су обезбеђивали рушење српских барикада недалеко одатле како би створили могућност “нормалног” кретања шиптарских цариника и успостављања границе са Србијом. Тада је неколико Срба упуцано а да нико није изазвао било какав инцидент. Због задобијених повреда остали су трајни инвалиди. На цивиле Србе пуцано је из аутоматског оружја већег калибра. Нико од окупатора није позван на одговорност напротив, једини ухапшени је управо Славољуб Јовић.

“Када је Жандармерија већ ту онда бих изразио и своју жељу да њихова следећа локација буде у Немњиној, односно Влада Србије а онда и Андрићев венац” каже за наш портал Небојша Јовић.

“Добра воља” Шиптара коју власт представља као светлу будућност показала се и овг тренутка. Неколико шиптарских младића са јужне обале Ибра у више наврата је гађало нашег камермана који, нажалост, није успео да на време сними баш све њихове лепе жеље које су каменицима, симболичним положајима прста руке као и разноразним предметима упућивали из непосредне близине али чак и са преко сто педесет метара удаљености .

Посета српске Жандармерије била је у њиховом стилу брза и (ваљда) ефикасна али то би могли само они да кажу јер су једини који заправо знају зашто су дошли овде. Оно што смо ми приметили личило је на понашање такозваних десничарских група које када се нађу у Косовској Митровици неизбежно се “сликају” поред моста. Након кратког туристичког обиласка и опуштања, у у њима пријатном друштву, својим службеним џиповима одвезли су се у непознатом правцу.

Прелазак административне линије и начин на који је то урађено у овом тренутку је непознат јер алтернативне прелазе чувају баш они – забрањујући сваки пролазак приморавајући српски народ на пунктове од којих су направили границе.

Хоће ли и сада испоштовати ту идеју и ко ће их још једном, у току дана, пустити да прођу у унифомама Жандармерије заједно са бившим(?) директором Вулином?

Преузето са сајта Новинар.де

Иван Максимовић
Косовска Митровица,
СРБИЈА