Вашингтон је напао Русију и Кину

Аутор: М. К. БАДРАКУМАР

Протести у Русији и Кини су покушај да се изведу обојене револуције. Иако у САД већ отварају шампањац, апел из Москве их је изненадио

Кина је експлицитно оптужила Сједињене Државе и Велику Британију да подстичу „продемократске“ протесте у Хонгконгу. Пекинг је преузео ствар у своје руке путем дипломатских канала захтевајући да америчке обавештајне службе престану са охрабривањем и подстицањем хонгоконшких демонстраната. Протекле недеље у медијима су се појавили фотографски докази који приказују саветницу за политичка питања у америчком конзулату у Хонгконгу Џули Идеј како у лобију локалног луксузног хотела разговара са студентским лидерима укљученим у продемократски покрет Хонгконга.

Вашингтон се нашао увређеним због тога што је прикривена улога Џули раскринкана. Она је изгледа стручњак који је организовао „обојене револуције“ у разним земљама, а откривено је да је била умешана у планирање „субверзивних акција“ у региону Блиског истока. Глобал тајмс је написао жесток уводник. У њему се наводи:

„Америчка администрација је одиграла срамотну улогу у нередима у Хонгконгу. Вашингтон јавно подржава протесте и никада не осуђује насиље усмерено против полиције. Амерички генерални конзулат у Хонгконгу појачава своје директно мешање у ситуацију у Хонгконгу. Америчка администрација подстиче немире у Хонгконгу на начин на који је обично подстицала „обојене револуције“ у другим местима широм света“.

ЦИЉ ЈЕ ИЗАЗВАТИ РЕАКЦИЈУ
Да ли су кинески наводи веродостојни? Пишући за портал Asia Times, угледни канадски академик, економиста и аутор Кен Моук је недавно добро запазио да су протести издашно финансирани, а да је њихова логистика и организација таква да иза ње могу стајати „само иностране владе или богати појединци који би од тога могли профитирати“. Детаљно је објаснио претходне примере англо-америчких покушаја дестабилизације Кине. Моук предвиђа да ће САД у будућности предузимати „интензивније и насилније“ субверзивне операције против Кине.

Заиста, агенти провокатори готово свакодневно дају тон протестима. Недавно смо имали случај спаљивања кинеске заставе и заузимање аеродрома у Хонгконгу. План игре је приморати Пекинг да интервенише како би уследила реакција Запада у виду санкција и слично. Уз причу око 5Г технологије која је сада актуелна, ово је за САД повољан тренутак да натерају своје западне савезнике у економски бојкот Кине, будући да земље попут Немачке и Италије, чије трговинске и инвестиционе везе са Кином доживљавају процват, нису вољне да се прикључе америчкој коалицији.

Познати италијански новинар из Пекинга Франческо Сиши, аутор и дугогодишњи посматрач дешавања у Кини,  написао је недавно да је Хонгконг заправо пекиншки „сигурносни вентил“ и да његово запушење може проузроковати загушење читавог кинеског система. Сиши упоређује Хонгконг са „компензационом комором, сигурносним вентилом између затворене економије континенталне Кине и отворене економије остатка света“.

Ако је Кина могла да похлепно глобализује своју економију а да је ипак држи затвореном, било је то због тога што је имала Хонгконг који је био потпуно отворен и који представља треће највеће финансијско тржиште на свету. Ако у Хонгконгу дође до великог одлива капитала, Кина ће своје будуће финансијске аранжмане морати да уговара преко земаља над којима нема политичку контролу. Да цитирам Сишија: „Садашњи статус Хонгконга може помоћи Пекингу да купи време, али кључно питање остаје статус Кине. Време у којем је она захваљујући сложеној архитектури специјалних споразума могла истовремено да буде унутар и изван глобалног трговинског система убрзано истиче“.

Једноставно речено, немири у Хонгконгу постају образац америчког приступа вршења максималног притиска како би се прекинуо замах раста Кине и њен успон до места глобалног технолошког ривала у 21. веку. Утицајни стручњаци за Кину у Сједињеним Државама већ отварају шампањац јер се у Хонгконгу „у ваздуху осећа револуција“ која ће означити „крај комунизма на кинеском тлу“.

НЕМИРИ И У МОСКВИ
Немири су дошли и у Русију. Случајно или не, у последње време се и на московским улицама потпаљују мали пожари који прерастају у значајне протесте против председника Владимира Путина. Ако је закон о изручењу био повод за немире у Хонгконгу, руске протесте су очигледно покренули локални избори за московску Думу (градско законодавано тело). Као што у Хонгконгу постоји економско и социјално незадовољство, тако је и у Русији опала Путинова популарност, што се приписује стагнацији економије.

У оба случаја, америчка агенда се заснива на грубој „смени режима“. Ово може изгледати изненађујуће с обзиром да се кинеско и руско руководство сматрају чврстим. Легитимитет Комунистичке партије Кине којом председник Си Ђинпинг председава и популарност Путина су још увек на завидном нивоу за било ког политичара било где у свету, али доктрина „обојених револуција“ није изграђена на демократским принципима. Обојене револуције се тичу обарања успостављених политичких поредака и немају везе са масовном подршком. Обојена револуција је државни удар изведен другим средствима. Не ради се чак ни о демократији. Недавни председнички и парламентарни избори у Украјини открили су да је обојена револуција из 2014. године била побуна која нема подршку народа.

Наравно, улози су веома високи када је у питању дестабилизација Кине и Русије. У игри је ништа мање него глобална стратешка равнотежа. Америчка дуална стратегија обуздавања Русије и Кине је суштински пројекат Новог америчког столећа – америчке глобалне хегемоније за 21. век. Сједињене Државе су процениле да ће Москва и Пекинг бити приморани да се суоче са низом обојених револуција које ће их оставити изолованим. На крају крајева, ауторитарни режими су искључиви системи у којима чак ни најближим савезницима није дозвољен приступ најважнијим подацима који се тичу унутрашње политике.

Управо овде је Москва приредила непријатно изненађење Вашингтону. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је у петак изјавила да би Русија и Кина требало да размењују информације о америчком мешању у њихове унутрашње послове. Она је истакла да је Москва упозната са кинеским изјава да се Сједињене Државе мешају у унутрашње послове Хонгконга и да ове информације третира „са пуном озбиљношћу“. „Штавише, мислим да би било исправно и корисно да размењујемо такве информације путем одговарајућих служби“, рекла је Захарова, додајући да ће руска и кинеска страна ускоро разговарати о том питању. Она је додала да америчке обавештајне службе користе технологију како би дестабилизовале Русију и Кину.

Руско Министарство спољних послова је раније у петак позвало шефа политичког одсека у америчкој амбасади Тима Ричардсона и предало му званичну протестну ноту јер су САД охрабривале грађане да учествују на недозвољеном опозиционом скупу у Москви који је одржан трећег августа.

Москва има далеко више искуства од Пекинга у неутралисању тајних операција од стране америчких обавештајних служби. То је обележје велике вештине и стручности, као и истрајности руског система у којем се током читаве ере Хладног рата и „постсовјетског“ периода никада није догодило било шта налик на дешавања са трга Тјенанмен у Пекингу 1989. или Хонгконгу 2019. године, која су режирана од стране америчких обавештајних служби.

Порука Москве Пекингу је директна и отворена – „Уједињени стојима, подељени падамо“. Нема сумње, две земље међусобно размењују податке и желеле су да остатак света то види. Заиста, порука коју је Захарова пренела – о заједничком заштитном бедему против америчког мешања – има епохални значај. То уздиже руско-кинеско савезништво на квалитативно нови ниво, стварајући још један политички потпорни стуб у домену колективне безбедности.

Превео Радомир Јовановић

Насловна фотографија: Демонстрант маше заставама САД и Хонгконга испред седишта владе, Хонгконг, 21. јул 2019.

Извор:
СТАНДАРД