Шар-планина више од националног парка

sarplanina

Шар-планина, или како је краће називамо Шара, један је од 5 националних паркова Србије за који је проглашена 1986. године. Шара се налази на самом југу Србије, на простору АП Косово и Метохија, на граници са Македонијом у дужини од 85 km. Верује се да је име добила захваљујући својим шареним пејзажима који су најизраженији када је под снежним покривачем. Стрме литице и уздигнута стеновита подручја не дозвољавају да снег равномерно прекрије планину па њене падине издалека изгледају шарено. Ове „шаре“ избраздали су моћни покрети леда из давног леденог доба оставивши за собом бројне трагове у рељефу као што су циркови и глацијална језера.

Просечна висина стотину врхова који чине главни гребен је око 2000 m, од тога тридесетак врхова прелази висину од 2500 m, а највиши врх у Србији је Бистро са 2661 m надморске висине. Шара је стрма, кршевита и дивља, идеална за љубитеље екстремних спортова и скијања ван уређених стаза, а некада је представљала познати ски центар за озбиљне скијаше и такмичаре.


Шар-планина у себи крије и нешто што није тако опасно и грубо, она крије нежност и лепоту коју чува међу њеним тешко приступачним местима, а то су глацијална језера. Око 27 језера налази се међу падинама Шаре, a због своје невероватне бистрине називају их Горске или Шарске очи.


Флора и фауна ове планине је јако богата и разноврсна, на њој живи око 1.800 биљних врста међу којима је 175 строго заштићених и 268 заштићених врста. Најчешћи четинари су муника и смрча, али су у великом броју присутне и мешовите листопадне шуме и камењари који представљају станиште балканског риса. Са 147 врста дневних лептира она представља једно од најбогатијих подручја у Европи, а преко 200 врста птица чине 60% од укупног броја које живе у Србији. На Шари се још могу срести бројне реликтне и ендемичне врсте као што су динарска волухарица, куна златица, куна белица, видра, али и дивља мачка, рис, медвед и дивокоза. Такође присутне су и змије отровнице шарка, поскок и шарган.


Још једна ствар која даје лични печат овој планини и моја омиљена када су у путању вредности Шаре јесте и пас расе шарпланинац који је чувар ове националне лепоте. Шарпланинац је овчарски пас изузетне интелигенције и физичких способности, коришћен за чување стада, али и као заштитник од шумских звери. Сем што представља аутохтону врсту, он је лојалан и веран породици са којом живи и неретки су случајеви у којима је спасавао власнике из различитих ризичних ситуација.


Осим разноликих природних лепота, Шар-планина је богата културно-историјским споменицима који су од значаја за српски идентитет и историју. Поред средњовековних утврђења, насеља и мостова ту су и 34 цркве и манастири који су такође под заштитом UNESCO.


Испосница Светог Петра Коришког, XIII век


Манастир Свети Архангели, XV век

Шар-планина несумњиво представља и више од националног парка, она представља разгледницу једне државе која осликава природне биљне и животињске лепоте, туристичку атракцију, али и културолошки историјске вредности.

Извор:
ЕКОБЛОГ