Принцеза с једном од најстрашнијих смрти у историји
Верници је данас знају као Свету преподобномученицу Јелисавету Фјодоровну Руску. Важи за велику светитељку и исцелитељку над чијим су се моштима дешавала многобројна чуда. Ипак, чак иако не верујете у све ово, требало би да знате причу ове жене јер је реч о једној од најпотреснијих судбина у историји Русије.
Света преподобномученица Јелисавета Фјодоровна Руска је црквено име руске кнегиње Јелисавете из царске династије Романов. Велика кнегиња Јелисавета је рођена 1. новембра 1864. године. Родитељи су јој били велики војвода Лудвиг IV од Хесена и Рајне и британска принцеза Алиса. Јелисавета је била унука краљице Викторије и старија сестра Александре, последње царице Русије. Била је образовaна, мудра и веома учена. У младости је сматрана једном од најлепших жена Европе тог времена. Ипак, њен живот заувек је променио брак и одлазак у Русију…
Жена која је опростила убици свог мужа
Јелисавета се 1884. године удала за великог кнеза Русије Сергеја Александровича, петог сина цара Александра II. У склопу традиције оног времена одмах је из лутеранства прешла у православну веру и није много прошло пре него што се по царству прочуло да је нова кнегиња веома религиозна жена благе нарави, добра и повучена. Ипак, Јелисаветина срећа није била дугог даха… Почетком 1905. године, социјалистички револуционар Иван Каљајев убио је њеног супруга, кнеза Сергеја Романова. Кнегиња је била скрхана. Пар није имао деце и након тога за њу више није било разлога да остаје на двору. Одлучила је да остатак живота посвети Богу и да му служи љубављу према ближњима.
Продала је свој луксузни накит (укључујући и венчани прстен) и сву осталу имовину. Тако прикупљеним новцем финансирала је подизање манастира Свете Марте и Марије у Москви у који је планирала да се повуче. Ипак, пре него што је отишла из јавног живота Јелисавета је учинила још нешто што је задивило и дирнуло милионе Руса – јавно је опростила убици свог мужа и чак се, безуспешно, заложила за његово помиловање.
„Анђео чувар Москве“
Велика кнегиња Јелисавета је постала поглаварка манастира Свете Марте и Марије, а у склопу њега отворила је и болницу и сиротиште. Манастир је сваког дана делио по 300 оброка за сиромашне становнике Москве. Народ ју је назвао „анђелом чуварем Москве“. У годинама које су уследиле Јелисавета се потпуно посветила добротоворном раду. Са сестром, царицом Александром, имала је близак однос, али је он временом захладнео, нарочито када се у живот царске породице увукао монах Распућин према коме је Јелисавета (као и већина даљих рођака) била јако сумњичава. И тако је дошла 1917. годинa и избијање Октобарске револуције. Иако се Јелисавета није мешала у политику нити је имала било какву фактичку моћ, бољшевици су, наводно по Лењиновом наређењу, кнегињу извели из манастира, ухапсили и спровели у затвор у Алапајевску, рударском граду са сибирске стране Урала.
Смрт какву нико није заслужио
Само дан након погубљења своје сестре, цара Николаја II и њихове деце, 18. јула 1918. године, Јелисавета је заједно са још неколико чланова царске породице претучена, одведена у напуштени рудник и жива бачена у јаму дубоку 20 метара. Жртве нису пале на дно, већ су се задржале на неком од испуста. Према сведочењу једног од убица које је изнео деценијама касније, из окна су још дуго после могле да се чују молитве и духовне песме које су певали Јелисавета и њени рођаци. Нестрпљиви да се то што пре оконча, бољшевици су у окно бацили гранату. Међутим, певање се наставило. Ни након друге гранате песма није престала, па је вођа убица наредио да се набаца суво грање у рупу и да се све запали.
Три месеца касније, место су ослободили контрареволуционари. Они су у окну пронашли тела Јелисавете и осталих затвореника. Установљено је да је и поред свих мука кнегиња Јелисавета заправо преминула од глади и задобијених повреда. Последњим атомима снаге превијала је ране својим сапатницима.
Страхујући од нове најезде бољшевика, њено тело је кришом пребачено у Кину, где је сахрањено у православном манастиру у Пекингу да би касније било пребачено у Јерусалим, у цркви свете Марије Магдалене на Маслинској гори. Велику кнегињу Јелисавету Фјодоровну је 1981. године Руска православна црква ван матице прогласила светитељком, а 1992. године то је учинила и Московска патријаршија додавши јој и префикс мученица. У јуну 2009. године књегиња Јелисавета је, заједно са осталим члановима породице Романов, рехабилитована.
Извор: Краљевина